"Тики-кака"
Ексклузивно за РТС, са Mундијала пише Владимир Станковић.
Шпанија-Холандија 1-5! И то после вођства Шпанаца од 1-0 и 1-1 на полувремену. Светска првенства не памте такав дебакл владајућег шампиона.
Завирио сам у документацију и установио да је на 14 послератних шампионата света, од 1954. када је Уругвај у Швајцарској бранио титулу освојену 4 године раније у Рио де Жанеиру, бранилац титуле победио осам пута, четири пута играо је нерешено а изгубио само два пута: Аргентина 1982. године од Белгије (0-1) и Француска 2002. од Сенегала (0-1).
Нема сумње, Шпанци су доживели дебакл и питање је да ли ће смоћи снаге да се опораве. Ако у наредном мечу не победе Чиле, који је против Аустралије деловао врло сигурно (3-1), лако би могли кући (много) пре времена јер им на руку не иде и гол разлика. Истина, Шпанија је и пре четири године у Јужној Африци кренула поразом од Швајцарске (0-1) па је ипак постала првак света али то је било пре четири године.
Шта се десило? Да ли су то они исти играчи који доминирају европским и светским фудбалом од 2008? Јесу, али рекао бих да је баш у томе проблем. То је исти, или готово исти састав, али су момци четири године старији, неки су превалили 30-ту, полако се осећа замор, можда и засићеност, а нове снаге не пристижу. Кога су Шпанци, кад је репрезентација у питању, избацили у последње 2-3 године?
Овде су дошли са 16 шампиона света из Јужне Африке, али њихова чувена "тики-така" игра против Холанђана је више личила, опростите на изразу, на "тики-кака". Робен је претрчавао Пикеа и Серхиа Рамоса како је хтео, још им је у спринту давао и неки метар форе (баш као и нашој одбрани 2006. у Лајпцигу), Иниеста и Ћави били су сопствена бледа сенка, напад немоћан а када још и капитен Икер Касиљас има онако лош дан катастрофа је логична последица.
Холанђани су се реванширали са каматом за пораз у финалу 2010. у Јужној Африци и то у Салвадору, граду који је некада био престоница Бразила и у коме су давне 1625. изгубили битку баш са Шпанцима. Холанђани су око годину дана управљали Салвадором, све док шпанска војска под вођством Фадрике де Толедо Осориа, појачана са неколико португалских бродова на основу споразума о „Иберијској унији", после битке на мору није отерала Холанађане. Шпанско-португалска војска имала је 7.600 војника, битка је трајала око месец дана и завршила се поразом Холанђана.
Могло би се рећи да су се Холанђани двоструко реванширали а Луис Ван Гал, холандски селектор, доживео је да се његова чувена фраза на лошем шпанском упућена једном новинару (који га је стално критиковао) док је био тренер Барселоне "Tu siempre negatifo, nunca positifo" на порталима шпанских медија парафразира у „siempre positifo, nunca negatifo". И то је била нека врста реванша...
Бизнис са трофејом
Дан сам почео одласком на „Маракану" по акредитацију. Није било гужве, све сам брзо завршио. На излазу, испред споменика легендарном капитену Белинију који је подигао пехар Жила Римеа 1958. и 1962. и играчима који су освојили те две прве титуле првака света (касније ће, 1970, Бразил по трећи пут бити првак и сходно тадашњем правилнику добити трофеј у трајно власништво а за шампиона света је направљен нови трофеј који се и данас користи) видим човека у аргентинском дресу са копијом трофеја у руци. Поред њега други Аргентинац, са периком „а ла Марадона", жонглира, степује, позира и чека да му пролазници уделе неки реал...
Питам Аргентинца са трофејом - испоставило се да има и шпанско држављанство и да је живео у више градова Шпаније - шта ради, а он ми искрено рече:
"Бизнис, пријатељу, бизнис... Изнајмљујем трофеј туристима који се сликају за успомену. Ево сад сам испред 'Маракане', јуче сам био на Копакабани. Да будем искрен, посао иде одлично. Људи се сликају, остављу неку пару, није много али током дана се накупи. Овде сам унајмио пет клинаца који у различитим деловима града раде за мене. Људи воле да се сликају са трофејом који ће подићи капитен првака света".
Човек рече да се зове Карлос Молинас, овде је већ месец дана али прави посао очекује наредних дана, када на „Маракани" почињу утакмице. Пита ме да ли ће бити босанских навијача, али није разочаран негативним одговором јер зна да ће Аргентинаци доћи масовно.
У почетку одбија моја два реала (рецимо долар), на крају их ипак узима, али тражи да ме он, својим апаратом, слика са трофејом. Каже да му треба за фејсбук... Модеран „бизнисмен".
Ручак на кило
Путујем светом више од 40 година, био сам на свим континентима, одседао у најбољим хотелима и последњим „рупама", јео у најбољим ресторанима и свакојаким бирцузима, али признајем да никада и нигде нисам видео систем на који сам налетео у једном бразилском ресторану у строгом центру града.
Уђох више са жељом да видим друго полувреме Мексико - Камерун него да ручам, али изненађење је чекало већ на улазу. Две девојке деле некакве картице. Ништа не разумем, али разумећу... Унутра селф-сервис са огромном понудом разноврсне хране, на први поглед врло квалитетне. Усудих се да питам колико кошта „мени" и добих чудан одговор: 50 реала кило.
У чуду, питам како се то мери на кило, девојка пружа додатно објашњење: ставите у тањир шта год хоћете, онда идете на „вагу за тачно мерење" и ту ће вам рећи колико сте натоварили...
Натрпах од свега помало и са пуним тањиром одох на мерење. Тањир се ставља на вагу, на дисплеју се одмах појављује тежина (као кад на аеродрому ставите пртљаг на вагу) а на другом одмах и цена... Траже ми ону картицу у коју унесу тежину моју хране а плаћање је на излазу. Пиће и слаткиши не улазе у „ручак на кило", конобар доноси за сто ако нешто од тога хоћете и, наравно, додатно „товари" вашу картицу.
Мексико, у међувремену, добија утакмицу а после ћу прочитати да је судија из Колумбије Мексиканцима поништио два чиста гола. Биће проблема са судијама на овом шампионату, као и на сваком. Сетих се изјаве Била Шенклија, легендарног тренера Ливерпула, који је једном рекао да је „проблем са судијама што знају правила али не знају фудбал".
Та и још више од 600 најразличитијих изрека (поучних, духовитих, смешних, ироничних, циничних, еговентричних, лапсусних...) о фудбалу у форми сентенци налази се у књизи „Мисли о фудбалу" која ће се наредне недеље појавити у издању издавачке фирме „Више од спорта". Књига је илустрована са више од стотину карикатура на тему фудбала познатог нишког карикатуристе Александра Блатника.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар