Смена генерација

Нажалост, то није први пут да је Шарл скупо платио тренутак непажње - сетићемо се Имоле - па и поред монументалних будалаштина које тим за који вози направи с времена на време, момак из Монака ће за губитак прилике да се бори за овогодишњу титулу морати да окриви само себе. И он то зна, па у Француској није ни покушао да потражи кривца у гумама које су можда изгубиле свој оптимум приањања, односно тиму који га није на време послао на замену истих, и то је збиља најбољи пут да из ове приче изађе јачи. А за све оне који су склони да га дискредитују као возача шампионског калибра због већег броја грешака које чини у односу на свог главног ривала, дозволићете ми један кратак излет у прошлост.

Пре тачно двадесет година, такође на Великој награди Француске, али тада у Мањи Куру, један други у том тренутку тек млади и талентовани али недоказани возач се ближио карираној застави са надом да ће забележити своју прву победу у Формули 1. Ретровизори су му били константно пуни црвене звери под именом Ф2002, за чијим воланом је био велики Михаел Шумахер, у том тренутку четвороструки првак света. Кругови су споро пролазили и када их је остало тек пет до краја, у укосници на крају најдужег правца на стази сребрни Мекларен је отишао прешироко, Шуми је искористио прилику и победом осигурао укупно пету, а трећу узастопну титулу шампиона. Једни су указивали да је момак изгубио контролу због уља на стази које је остало иза Мекнишове Тојоте, други су се - с правом - жалили да је претицање обављено под жутим заставама, док је био и добар део оних који су клинца обележили као лузера који није успео да истрпи притисак моћног Ферарија иза себе. Једино је он ћутао, свестан своје погрешке. Његов тадашњи шеф, Рон Денис, је неколико дана касније у интервјуу изјавио како момак уопште не реагује на такве ситуације, па због тога претпоставља да ако и осећа бол то се дешава једино када је сам са собом. И, мада је тог дана изгубио већ виђену победу, добио је надимак који га је пратио до краја каријере, Ледени. А сложићете се, била је то солидна каријера.

Немојте отписивати Леклера. Да, још увек је његов таленат сиров и не, ово није последњи пут да ће погрешити када се не сме погрешити. Али момак је неизмерно брз, веома млад - млађи од Макса - и носи на својим плећима притисак који не може ни да замисли нико ко није бар једном у црвеном аутомобилу стао на стартну позицију на препуној Монци. У сезони у којој по први пут вози шампионски аутомобил, Шарл учи у сваком добром и лошем потезу који направи и све то ће се исплатити за годину или две када кретање са пол позиције, борба за победе и шампионску титулу постане позната рутина. Колико год незахвално било ишта прогнозирати у Формули 1, немам дилему да ће момак из Монака постати први Скудеријин шампион још од - Леденог.

Е сад, ако већ Леклера нећемо отписати, сезону нажалост можемо. Баш као у несрећној Супер лиги која је тек почела а већ се практично завршила, и шампионат Формуле 1 је „у сезони купања" ушао у фазу у којој је све осим титуле за Верстапена у домену пуке теорије. Матија Биното, додуше, не мисли тако, па је у покушају да заштити свог возача брже боље изјавио да „не постоји разлог зашто Ферари не би победио на свим тркама до краја године". Ми остали би, додуше, вероватно могли да смислимо понеки разлог, али уместо полемисања са шефом Ферарија препустио бих догађајима на стази да га демантују.

Као што се то рецимо догодило јуче, када је у моменту док Ред Бул не може боље од десетог и једанаестог места, Ферари дозволио да до прве стартне позиције по први пут ове године стигне Мерцедес, и то у рукама Џорџа Расела. То и даље не значи да је млади Британац данас фаворит за победу али савршено показује колико је Скудерија неспремна да ретке прилике које им аустријска екипа даје - Макс је имао проблема са мотором, док је Чеко једноставно био спор - максимално искористи.

А пол позиција за Расела је, упркос извесном анимозитету који после дугог низа возачких и конструкторских титула и даље влада према Мерцедесу, поприлично позитивно примљена, јер је Британац показао да је потпуно спреман да изазове свог клупског колегу - седмоструког шампиона света - и наметне се као лидер екипе. После низа сјајних резултата које је ове сезоне забележио, јучерашње најбоље време на квалификацијама је логичан наредни корак који води ка првој победи, а иза тога, у правом аутомобилу ни борба за титулу неће бити далеко.

На симболичном нивоу, Раселов јучерашњи тријумф је још један омен смене генерација којој сведочимо ове године. У и даље младом актуелном шампиону, те Леклеру и Раселу, свакако и сјајном Ланду, најмлађем од свих, добили смо покер асова чији окршаји ће у наредним годинама обележити Формулу 1 а да нико од њих још није напунио ни 25 година. Наравно, неће се ни стара гарда предавати, Хамилтон поготово, а шушка се да је и Алонсо потписао нови, двогодишњи уговор, па уз целу „средњу генерацију" - Саинц, Гасли, Окон - која је већ стизала до победа у Формули 1, није претерано тврдити да је ниво талента који данас гледамо упоредив са било којом златном ером елитне категорије светског ауто спорта.

Јасан симбол те промене коју гледамо је и Фетелова одлука да се на крају године опрости од спорта који му је донео четири титуле светског првака. Када се подвуче црта, вероватно је већи број оних који ће тај квартет титула пре приписати генијалности Ејдријена Њујиа него мајсторству за воланом момка из Хепенхајма, али то је потпуно погрешан поглед на каријеру једног сјајног возача. Нико случајно не постаје светски шампион, а поготово не четири пута, па је бесмислено полемисати. Истина је једино да је, измештен из ушушкане позиције тима који му је дао све, Себастијан заказао у мисији која му је била важнија од титула са Ред Булом, када није успео да понови оно што је његов земљак и идол некада учинио са Фераријем, и када је тај сан окончан, једини преостали пут је био низбрдо, па остаје помало горки укус онога што је могло бити за најмлађег првака света.

Можда смо сезону већ прежалили, али трке ће и даље бити изузетно неизвесне, почевши од данашње у земљи наших северних суседа. Добрано измешан стартни поредак би чак и у одсуству најављених пљускова могао да уској и прашњавој стази удахне мало живота па ће тако данас свако моћи да изабере наратив који га занима - прва победа за Џорџа, Фераријев камбек или Максов пробој до врха.