Формула 1 испод нивоа мора

Како и да не буде тако, када асфалтна трака на обали Каспијског мора током 6 километара дугог круга пролази кроз трансформације које терају тимове да сваке године изнова одгонетају оптимално подешавање аутомобила за овај јединствени изазов.

Контраст између уског и кривудавог дела препуног лакат кривина и спектакуларно брзе завршнице круга која укључује и правац дужи од два километра је толико велики да смо и ове године на првим слободним тренинзима гледали експериментисање са различитим нивоима приањања у скоро свим тимовима. Није зато необично да су главни ривали, Ферари и Ред Бул, петак завршили са супротстављеним подешавањима, па су тако црвени аутомобили најбржи у средњем, кривудавом сектору, док аустријска екипа доминира на правцу којим се завршава круг.

Неће бити необично ни ако се до суботњих квалификација филозофија у Маранелу и/или Милтон Кинзу потпуно промени, па је стога баш прерано извлачити било какве закључке из првих резултата који за сада фаворизују Скудерију.

Нажалост, за сада је једино извесно да су два водећа тима овог викенда изван домашаја остатка каравана, барем када су у питању квалификације. Уска стаза опасана зидовима на којој Бернд Мајлендер сваке године поштено заради своју плату је недељом већ нешто друго, али ће за место на подијуму пре свега бити потребне грешке Ферарија и Ред Була.

Што, барем када је италијанска екипа у питању, на основу досадашњег искуства, делује готово извесно. Након још једног одличног старта сезоне, Скудерија је изгубила водећу позицију и у шампионату возача и у поретку конструктора. На низ Саинцових грешака од почетка године надовезало се Леклерово одустајање збогквара у Барселони а затим и спектакуларно погрешне одлуке које су долазиле из гараже у кишном Монте Карлу, па Ред Бул сада осим доминантног аутомобила има и (за сада) малу бодовну предност.

Фераријев Ф1-75 је у Леклеровим рукама стигао до пет пол позиција у првих седам трка, па је јасно да вечита амбиција "Пропетог коњића" ове године није без покрића, али одличне суботе су до сада донеле само две победе, и то оба пута када је Верстапен остајао без пласмана. Уз такву статистику делује да ће на први поглед неизвесна сезона врло брзо ући у колотечину са само једним могућим исходом – новом титулом за Матешицову екипу, и да би то спречила Скудерија мора под хитно да се сабере и почне да користи прилике које им се указују.

Максово излетање у Барселони а затим и обезбеђен први стартни ред на стази где је претицање практично немогуће биле су две протраћене шансе које су шампионат могле да одведу у потпуно другом правцу.

А кад смо код шампионата, не знам коме је у интересу да се пласирају вести о томе да ће Ред Бул омогућити и Перезу да се бори за титулу, када је на основу свега што знамо о аустријској екипи, а поготово откако је Макс тамо, јасно да то није истина. Колико год солидан возач био, Чеко није ништа више од Шумијевог Барикела или Алонсовог Масе, јасно позициониран други возач у екипи која све ресурсе ставља иза свог изабраног талента, у овом случају, у лику Макса Верстапена.

Истина, сада већ давне 1999. Шумијев удес на Силверстону је закратко, и једини пут у каријери, Едија Ирвајна промовисао у протагонисту у шампионату возача, али надамо се да се нешто слично Холанђанину никад неће догодити. Као први тимски колега још од времена Рикарда (успут, сећа ли се још неко колико је Данијел некад био добар?) који на појединим стазама успева да изазове Верстапена, Мексиканца ћемо све чешће гледати у непријатним ситуацијама добијања тимских наредби, можда поново већ у Азербејџану. Јер, колико год актуелни шампион био сјајан, Максу на неким стазама једноставно не иде, па тако у Бакуу услед комбинације лоше среће и дискутабилних одлука за воланом, никад није стигао ни до подијума, док је Перезу ова непредвидљива стаза место где је скоро увек постизао боље резултате него што се то од њега очекивало.

У претходних пет долазака у Баку, само два пута је возач који је био најбржи у суботу славио и у недељу, тако да квалификације овде немају исту специфичну тежину као рецимо у Барселони или Монаку. То нарочито иде у прилог Ред Булу који је ове године показао да суботњи заостатак релативно лако анулира у недељу, поготово када се на аутомобил ставе тврђе мешавине гума. Када се томе дода и прогнозирана предност аустријске екипе на дугачком правцу на којем се обавља већина претицања делује као да је исход недељне трке унапред познат. Осим што је ово Баку, најнепредвидљивији викенд у сезони.