Прича о две кривине пред велику награду Катара

Без обзира на којој страни оштре поделе по линији Тим Макс и Тим Луис се налазили, током претходне седмице није било могуће избећи причу о контроверзном моменту у кривини четири који је додатно продубио јаз између оних који подржавају једног или другог возача.

У зависности од саговорника, опис онога што се догодило се протезао од "тврдог, фер тркања" (Кристијан Хорнер, Ред Бул) па до "преласка преко линије онога што је дозвољено" (Тото Волф, Мерцедес), уз разумљиво жучнију расправу и слободније коришћење придева када се дискусија пренела на портале.

Чини се да одлука коју су контролори трке донели није ни мало помогла да се смире страсти.

Према њиховом мишљењу "у кривини четири возач са спољашње стране је био довољно испред да је обавеза возача са унутрашње стране била да остави простора бар за ширину аутомобила до ивице стазе", па је у складу са тим и донесена одлука о 5 секунди казне.

Пет секунди казне?! Ако мислите да нешто није у реду са горњим цитатом то је само због тога што се не односи на одлуку контролора трке на дешавања у кривини четири Велике награде Бразила - где никакве казне није било - већ на веома сличан инцидент у такође кривини четири овогодишње Велике награде Аустрије.

За оне који су заборавили, Ландо Норис је тада добио 5 секунди казне зато што је по мишљењу контролора трке истерао са стазе Серхија Переза (који ће до краја исте трке добити чак два пута по пет секунди за исти прекршај коју је оба пута приредио Шарлу Леклеру).

Када се вратимо на тај инцидент у Аустрији чини се да је било много мање елемената за казну него што је то био случај у Бразилу - нити је Перез у Аустрији био толико испред као Хамилтон у Бразилу, нити је Норис и сам излетео са стазе на начин на који је то учинио Верстапен, штавише током читавог инцидента Норис се налази на такозваној тркачкој линији, идеалној пројекцији проласка кроз ту кривину.

Овде погледајте инцидент Переза и Нориса у Аустрији.

Недоследност приликом доношења одлука у Формули 1? Стварно шокантно, помислио би свако ко никад није пратио овај спорт.

То и даље не значи да су у праву поборници теорије завере -макар док не успеју да се договоре да ли је у току завера усмерена против Хамилтона или Верстапена - али још једном показује колико је актуелни систем одлучивања о оваквим и сличним инцидентима несавршен.

Јер, ако се непристрасно сагледају ствари, ствар је веома једноставна: Макс је у очајничком покушају да задржи водећу позицију испред, тог дана супериорног, Мерцедеса толико касно кочио и у потпуности промашио теме кривине да није било никакве шансе да се задржи унутар белих линија.

Двадесет један бод предности који је у том тренутку уживао је само олакшао доношење тако ризичне одлукеали пре него што га због тога кренемо критиковати можда би било фер рећи да би се у истој ситуацији слично понашало вероватно 99% осталих возача.

Оно што одлуку оних који имају мандат да о томе воде рачуна највише чини спорном ипак није моје или ваше мишљење већ оно што смо чули од практично сваког актуелног или бившег возача који се огласио по овом питању.

Тако је рецимо Леклер изјавио да ће у зависности од коначне одлуке (а у моменту писања овог текста већ знамо да Мерцедесу није уважено право на жалбу) променити сопствени приступ тркању у сличним ситуацијама док је Хуан Пабло Монтоја приметио како Верстапен "није ни имао намеру" да се одржи на стази из простог разлога што му је судар ишао у прилог.

Срећом по трку у Бразилу, али и цео шампионат, одлука о победнику је у недељу уместо у контролној соби ипак донета на стази и то је најбољи могући исход контроверзе која нам је сервирана.

Ипак, намерно истерати противника са стазе не само да није у реду већ је и веома опасно па намостаје да се надамо да није успостављен погрешан преседан који би у будућности могао да донесе много главобоље.

Јер они који могу да се издигну изнад појачаних навијачких страсти имају прилике да уживају у фантастичној борби за титулу коју нам из недеље у недељу приређују два аса за воланом и мада тога можда многи нису свесни неће проћи много времена а ова сезона ће лагано ући у сећање као део оних "добрих, старих времена".

Пред нама је непредвидљива завршница на Арабијском полуострву јер се на две стазе (Лосаил и Џеда) Формула 1 никад раније није возила, док је трећа (Јас Марина) претрпела одређене измене које би је можда могле учинити битно другачијом него до сада. Таман леп додатни елемент неизвесности за крај сезоне коју ћемо, како год да се заврши, дуго памтити.