После кише сунце на стази Формуле 1

За покислог, смрзнутог и, будимо брутално искрени, превареног навијача, који је прошли викенд свог живота - и подоста новца - узалуд потрошио у арденским шумама, нова трка већ седам дана касније тешко да може бити довољна утеха. За све нас који смо белгијску фарсу посматрали (само) путем ТВ екрана, тоник срећом постоји, у виду божанствено ондулираног парчета асфалта у динама на обали Северног мора.

Ипак, пре него што се потпуно препустимо ишчекивању повратка једне од најомиљенијих стаза у календар Формуле 1, а након што сам ове редове претходног викенда попунио ретком одом спорту који волим, не би било фер а да се још једном не осврнемо на спектакуларни дебакл који нам је обележио минуло недељно поподне.

Спа је у претходних пола века била поприште неких од звезданих тренутака Формуле 1 и у свакој националне хистерије лишеној анкети белгијска стаза лагано бива проглашавана једном од, ако већ не и најузбудљивијом стазом актуелне ере. Уз ноторно нестабилне временске услове, мало који викенд у календару се тако жељно ишчекује, а очекивања нарочито расту када постоји могућност да се трка вози по киши. У складу са тим, у години у којој гледамо заиста сјајно тркање, прошли викенд је обећавао спектакл за каквим одавно чезнемо, па је и разочарање исходом који смо добили тим веће.

Сада, када су се слегле емоције, лакше је сагледати корен проблема у којем се Формула 1 нашла на легендарној стази, иако се на списку криваца налази више од само једног имена.

Лако би било обележити Пирели и њихову годинама потпуно неадекватну кишну гуму као првоосумњиченог, али ствар није тако једноставна. Да, тачно је да смо већ пуно пута гледали сценарио у којем због кише трка креће иза безбедносног возила а чим се исто склони са стазе, сви као по команди похитају у бокс и плаве, кишне гуме замене за зелене, намењене за променљиве временске услове.

Међутим, разлог за такав поступак је што кишна гума у актуелној аеро конфигурацији аутомобила не генерише довољно приањања па самим тим кривицу италијански бренд дели са Стратешком групом која је породила актуелни изглед аутомобила. Поготово што у Белгији примарни проблем чак и није било приањање већ водени зид који се стварао иза аутомобила па смо без трке остали пре свега због лоше видљивости на стази - што је такође нешто што би свакако било могуће избећи одређеним аеро решењима.

Да се круг криваца не затвори овде побринуо се и Мајкл Маси, човек који је на позицији тркачког директора наследио почившег Чарлија Вајтинга. Без обзира на све гигабајте података о временским условима, краткорочној прогнози, стању стазе и свим осталим параметрима који су јасно указивали да је тркање немогуће, Маси се ипак одлучио на непопуларан потез стартовања иза возила безбедности како би се провозала два круга и трка званично класификовала као одржана.

Иако је ФИА то одлучно демантовала, свима је јасно да је Маси то учинио водећи рачуна о економском моменту, па је таквом одлуком Формулу 1 и локалног промотера ослободио обавезе да обештете присутне гледаоце а тимовима напунио џепове са неколико милиона долара које иначе не би добили да трка није одржана.

У монетизованој стварности у којој живимо нема много простора да се због тога чудимо или да можда бивамо разочарани, али и те како имамо право да будемо незадовољни када нас потцењују нудећи лажне разлоге за своје поступке.

Какогод било, време не можемо вратити и уместо да жалимо за испуштеном приликом да видимо актуелну генерацију асова - у адекватним аутомобилима, јер садашњи то на мокрој стази очигледно нису - како се боре на кишом натопљеној Спа, остаје нам да се надамо да ће мудрице из ФИА и Формуле 1 извући адекватне закључке и што пре, а најдаље догодине, имплементирати решења која ће омогућити да се дебакл из Белгије никад више не понови.

Јер, када се подвуче црта, ствар је тако једноставна: ако медицински хеликоптер може да полети, а прошле недеље је могао, не сме да постоји разлог да се трка не одржи. У бизнису вредном милијарде долара, имати кишну гуму која је неадекватна за кишне услове звучи као лош виц.

Срећом, данас нас чека Зандворт (ако ћемо да ситничаримо Холанђани би рекли Зантфорт) једна од оних стаза старог кова које својим течним кривинама, релативно малом ширином и правим правцатим шљунком који уместо асфалта твори простор за излетање пружају Формули 1 прилику да нам одмах надокнади оно за шта смо остали ускраћени прошлог викенда.

Након што смо - из различитих разлога - и у Мађарској и у Белгији онемогућени да коначно видимо наставак фасцинантног двобоја из првих кругова Силверстона, у Холандији су Верстапен и Хамилтон поделили први стартни ред и тако поставили позорницу за реванш.

Уз кривине под приличним нагибом које вероватно неће нарочито пријати ни гумама а богами ни моторима, и непријатељски настројене зоне за излетање биће посла и за Бернда Мејландера, што повећава потенцијал за неочекивани исход. Наранџасти зид на трибинама и холандско зубато сунце ће само додатно зачинити спектакл који, чини се, данас неће моћи да изостане.

Мада, тако смо мислили и пре седам дана, зар не?