Освета у Монте Карлу?

„То је убедљиво најлепше место на којем се тркамо али унапред знамо да никад није занимљиво за гледаоце. Већи и бржи аутомобили учинили су претицање практично немогућим. Тако је већ неко време и мислим да нешто мора да се мења".

Не, ово нису речи просечног навијача, разочараног недостатком акције током последњих пар деценија тркања у Монте Карлу већ цитат актуелног седмоструког шампиона света и троструког победника у Кнежевини, Луиса Хамилтона, који на савршен начин сумира тај осећај љубави и мржње који у нама последњих година изазива некад најгламурознија трка на свету. Још од како су '70-их година прошлог века у Формули 1 превладали аеродинамично ефикасни аутомобили са великим крилима, тркање на уској асфалтној траци на обали Медитерана постало је проблематично а ствар се додатно погоршала драматичним продужавањем међуосовинског распона током претходних деценија (слика доле).

И мада и сам почињем да се приклањам мишљењу оних који сматрају да је Монако у оваквом облику какав данас имамо дугорочно неодржив у календару Формуле 1, постоји један поприлично битан аспект тркања у Кнежевини који не смемо да пренебрегнемо.

Можда је - у недостатку кише или карамбола који повремено доживимо у Монте Карлу - трка углавном одлучена поретком на старту, али тај поредак уме да буде и те како занимљив. Док се на правим аутодромима тимске колеге неретко квалификују у паровима (два Мерцедеса, па два Ред Була, па...) у Монаку је брз аутомобил неопходан али не и довољан услов који вам гарантује предност у односу на конкуренцију. Другим речима, возачко умеће и зрно среће овде вреде више него било где другде у сезони Формуле 1, а то је управо оно што просечан навијач жели да види.

Ове године ће то бити посебно битно због значајно смањених разлика између водећих аутомобила. Док су Ред Бул и Мерцедес поприлично изједначени, Ферари па и Мекларен нису више толико далеко што квалификације чини много мање предвидљивим него што је то случај на другим стазама. Нећу да идем толико далеко да кажем да ћемо Ферари можда видети у првом реду у недељу, али нећу се ни много изненадити ако тако буде.

Скарлетни аутомобили су на првим слободним тренинзима деловали сјајно али на њихову жалост у Монаку између прва два тренинга и квалификација постоји читав слободан дан што повећава шансу да ће моћне компјутерске симулације у Бреклију и Милтон Кинсу пронаћи начин да се аутомобили Мерцедеса и Ред Була боље подесе за изазове које доносе суботње квалификације.

Ред Бул зато остаје фаворит, са аутомобилом који брже загрева гуме у односу на конкурентски Мерцедес, што би - уколико се оваплоти као боља стартна позиција - могла да буде велика предност на градској стази.

Са друге стране, аустријски тим је у досадашњем делу шампионата поприлично разочарао када је у питању креативна употреба тактике (што их је коштало бар две победе), па чак и ако освоје жељену прву стартну позицију морају пажљиво да прате потезе који ће се вући из конкурентске гараже. Из угла шампионата, Ред Бул, односно Верстапен, мора да тријумфује овог викенда јер неће бити још много стаза на којима ће плави аутомобили бити овако изразити фаворити. Поготово ће притисак бити јак на Перезу, који за сада на тркама не успева да адекватно парира Мерцедесовом дублу па Макс остаје изложен тактичким игрицама шампионске екипе.

После три победе на прве четири трке Мерцедес нема такву врсту притиска, али како је маргина између два водећа тима изузетно мала, Тото Волф зна да било какво опуштање не долази у обзир. Уосталом, да Хамилтон није тип возача који калкулише најбоље показује импресиван број победа на његовом конту и та глад је Британцу донела неке победе које се нису унапред писале Мерцедесу, раније Мекларену.

Уз практично неизбежан излазак сигурносног возила добра тактика би могла пуно да донесе и Норису или Гаслију, можда чак и Рикарду који се још увек није одомаћио у Мекларену, а своју шансу види чак и стара гарда - Фетел, Алонсо, Кими - која је некад побеђивала у Монаку. На овако уској стази са поприлично неучинковитим ДРС-ом ни Ред Бул ни Мерцедес не могу са сигурношћу да рачунају да ће у борби за позицију престићи Астон Мартин, Алпин, чак ни Алфу, па би Монако можда ове године коначно могао да узврати нараслом броју критичара ове и даље јединствене трке.