Носталгични викенд у Имоли
Аутодром Енцо и Дино Ферари, тек тананим, зеленим Сантерном одвојен од центра градића Имола, је једно од оних места која заљубљеници у Формулу 1 памте са мешавином носталгије и туге. Иако је разлог за потоње осећање много тежак, па ћемо га овог пута у потпуности изоставити из овог текста, код мене из неког разлога ипак претеже она носталгична нота због које ми је увек драго да видим шарене болиде како јуре кроз непоновљиви крајолик централне Италије.
Разлог за то је у ствари једноставан - Имола се у свету Формуле 1 појавила баш у оно време које неретко везујемо за такозвану бољу прошлост, славне осамдесете.
Након што је те 1980. добила прилику да као Велика награда Италије одмени Монцу која је морала у реновирање, већ од наредне године се усталила у облику Велике награде (оближњег) Сан Марина и остала са нама све до 2006.
Како је баш негде у то време Формула 1 коначно добила свој редован простор на малим екранима наше земље, за многе од нас се овај релативно касни улазак стазе која је изграђена још 50-их година поклопио са почетком праћења спорта па нам је деловало да је Имола одувек ту.
Летимичан поглед на листу победника у тој првој деценији са именима као што су Пике, Пирони, Прост, Де Анђелис, Менсел или Сена за старију генерацију само појачава тај осећај носталгије према питомом крајолику кроз који се пробија стаза која и те како зна да гризе.
И мада је до средине прве деценије актуелног миленијума, услед несрећне комбинације тада важећих правила, тркање у Имоли поприлично изгубило на атрактивности, неочекивани повратак прошле године је показао да у, сада благо модификованој стази и те како још има живота.
Истина, стартна позиција овде вероватно носи већу специфичну тежину него на неким другим местима - те ће у складу са тим и данашње квалификације бити супер важне - али на крају крајева чар Формуле 1 би и морао да буде у разноврсности стаза и изазова које пружају јер једино тако можемо да очекујемо да поредак не буде увек и у свакој прилици исти и унапред познат.
Овај викенд ће бити добра прилика за демонстрацију управо тог квалитета пошто је и пре слободних тренинга у петак било јасно да ће поредак на стази бити унеколико различит у односу на оно што смо гледали пре три недеље у Персијском заливу.
Мерцедес у Италију стиже са благим модификацијама на аутомобилу које су јуче резултирале најбољим временима на оба тренинга али истина је да Ред Бул - услед Перезовог удеса на првом тренингу и проблема са погонском осовином на Максовом аутомобилу на другом - још увек није показао пун потенцијал па ће борба за прву стартну позицију данас бити прилично непредвидљива.
За разлику од Бахреина, где се тик испод водећег двојца позиционирао Мекларен, овога пута за ту позицију ће конкурисати пре свега Ферари и АлфаТаури. Две италијанске екипе можда неће бити у директној конкуренцији за први ред, али неће бити ни много далеко па ће бити у доброј прилици да капитализују било какву грешку аустријског и немачког тима.
Мало иза њих наступају поменути Мекларен и Алпин, док се Астон Мартин на почетку сезоне и даље мучи више него што је било за очекивати. Алфа Ромео ће традиционално спајати горњи и доњи дом из којег ће овог викенда нешто конкурентнији бити Вилијамс којем брзе кривине италијанске стазе више одговарају од спорих кривина Бахреина. Хас је уз свесрдну помоћ ескапада својих почетника за воланом већ закуцан за само зачеље и на стази која не прашта грешке једино може да се нада да рачун за поправку аутомобила неће бити повелик.
Можда се о књигама не може судити на основу корица а свакако није нарочито промућурно давати дугорочне прогнозе након само једне трке али хајде да се макар сложимо да смо пре три недеље добили најинтригантнији почетак сезоне у последњих неколико година.
Перспектива борбе за титулу између Макса и Луиса у којој ће победника одлучити ситнице - тактика, мањи број грешака и неизоставно зрнце среће - уместо бруталне супериорности једног аутомобила над другим овог пута делује стварно и то је већ сасвим довољно да сваки наредни тркачки викенд чекамо са здравим нивоом анксиозности какав одавно нисмо имали прилике да искусимо.
Велика награда Емилија Ромање данас има само један задатак: да штафету ове новостечене конкурентности продужи бар до Португала
Коментари