Чекајући кишу на валонској лепотици

Деликатност подешавања аутомобила, осетљивост гума на температуру и типове стаза, укидање специјалних режима мотора за квалификације (планирано за овај викенд па онда одложено до следећег) те поготово временски услови ће вероватно до краја 2020. омогућити да се моћне машине из Бреклија још негде оклизну, и ако конкуренти - нажалост, углавном само Ред Бул - буду довољно амбициозни могуће је да ће се сценарио сличан ономе из Британије негде поновити.

Ипак, нема збора да је, када се подвуче црта, W11 поносити настављач традиције супериорних Мерцедеса у ери хибридних мотора. Чак толико да би довољно талентован возач - Макс, Шарл, Себастиан и Данијел сигурно, да ли чак и Карлос/Ландо/Џорџ - за воланом црне аждаје био једнако велики фаворит за титулу као што је то Хамилтон данас. Уосталом, има ли бољег доказа од тога да о титули за Британца причамо после само 6 одржаних трка?

Што је у ствари највећа штета јер нас чека секвенца изузетно узбудљивих стаза и у свакој другој сезони (добро, можда не баш свакој) би уживали у неизвесности, напетости и ишчекивању да видимо Спа, Монцу и Муђело у три узастопна викенда. Уз оволико супериоран Мерцедес, или боље речено, инфериорне конкуренте, чак ни спектакуларне стазе не очекујемо са неком посебном надом да би нешто необично могло да се догоди.

Додуше, ова последња реченица можда и није баш потпуно тачна. Зато што је овог викенда на реду Спа.

Велика, моћна, предивна Спа. На којој је по актуелној прогнози шанса за кишу током данашњег дана већа од 80%. Знам, рећи ћете: није ли увек тако у Арденима? И још - кад год нам је киша заиста потребна никад је не добијемо. И у праву сте, тачно је и једно и друго. Али замислите да та киша ипак стигне данас.

Од како „Зелени пакао" више није довољно безбедан за модерну Формулу 1, да ли постоји стаза на којој бисте више волели да гледате праву кишну трку од 7-километарске валонске лепотице?

Само замислите: проналажење иновативног правца кроз кривину који пружа највеће приањање; тактичке игре са временом замене кишних гума; губитак контроле проклизавања приликом додавања гаса; водени зид који прави аутомобил испред; жуте заставе; сигурносно возило; па још једно; хладна глава; храброст; вештина...

И пре него што напишем нешто потпуно блесаво - победа за Рикарда? подијум за Ферари? - хајде да се одмакнемо од идеје да се могу прогнозирати временски услови на стази коју толико волимо баш зато што је потпуно непредвидљива. И да се позабавимо оним што се може претпоставити на основу виђеног на квалификацијама.

Мерцедес јесте показао супериорност али разлика није тако страшна као што на први поглед делује. Пола секунде између Хамилтона и Верстапена делује огромно али на стази где се круг обрће за више од 100 секунди то је мање од 0,5% заостатка за Ред Бул.

Ако додамо да је и Рено тек око 8 десетинки иза - а да у секторима 1 и 3 где се вози практично без кочења делује можда чак и брже од Црних стрела - прича постаје још занимљивија. Јер, када се угасе црвена светла и када после кратког правца и Ла Сорс укоснице возачи стисну педалу гаса неће је пуштати следећих 20 секунди (!), све до кочења за Ле Комб кривину, а то значи да ће сви иза водећег добити моћну заветрину и прилику за претицање већ од половине Кемел правца, ако не и раније. То значи да почетна позиција у Белгији није толико пресудна као на неким другим стазама па неће бити необично да поредак на крају првог круга не личи много на онај са старта.

И то је у ствари лепота тркања у Арденима. Што заиста имамо тркање. Можда је победа изван домашаја свих који не возе Мерцедес или Ред Бул, али су зато све остале позиције отворене. Довољни су „само" вештина за воланом и зрнце среће и без обзира на аутомобил на Спа увек видимо ко је прави мајстор. Зато ће данас вероватно бити узбудљивије гледати потпуно неизвесну борбу Реноа, Рејсинг поинта и Мекларена, а ту негде ће бити и АлфаТаури.

А где ће бити Ферари данас би требало питати онај блистави ум који је прошле године решио да петља око Скудеријиног мотора мислећи да ће варање проћи неопажено. Да се подсетимо, прошле сезоне су скарлетни аутомобили заузели први ред у Белгији, 7 десетинки бржи од најближег конкурента.

Овог викенда, на истој стази, док су остали тимови били у просеку 2 секунде бржи него прошле године, Леклер је возио скоро пола секунде спорије. У првом делу квалификација испред момка из Монака се нашао чак и Расел, чији Вилијамс је на овом истом месту прошле сезоне био 4 секунде спорији на квалификацијама! Каква тужна Монца нас чека следећег викенда.
Али вратимо се у Ардене да видимо шта стара стаза данас може да извуче из своје вреће трикова. Слажем се, неће јој бити лако да нас опчини али ко зна, можда стварно падне та киша?