Формула 1: Мерцедес и даље неприкосновен, Ферари у "каналу"

То што ће недељна трка у историји остати забележена као Велика награда Штајерске неће бити нарочита утеха ако се на стази у власништву Ред Була буде поновио образац са Велике награде Аустрије. Срећом, делимично захваљујући и времену, неће бити тако.

И пре прошлог викенда смо знали да је Мерцедес и даље неприкосновен. Сумњали смо да је Ферари у каналу али - независно од другог места за Леклера - нисмо били сигурни да је баш толико дубок. Ред Бул је најављен као једини какав-такав изазивач у 2020. години што се и потврдило у недељу, упркос двоструком одустајању Верстапена и Албона.

У другом ешалону делује да Рејсинг поинт има бољи аутомобил а Мекларен више талента за воланом, док је Рено поново ниже него што смо очекивали. Све испод - Алфа ова и Алфа она, Хас и Вилијамс - је за сада толико неконкурентно да не вреди трошити чак ни овај виртуелни папир на опис зезанција које се одвијају на зачељу каравана.

Међутим, Формула 1 не би била то што јесте кад не би увек понудила и неке ситне трагове који дозвољавају сасвим другачије читање између редова. У складу са тим, чак и када би све написано у горњем одељку заиста и било тако, у Аустрији смо добили сасвим довољно назнака да наслутимо и одређене аберације у коначној слици. Ево на шта мислим.

За шампионат су можда најзначајнија дешавања у тиму који тако зналачки води Тото Волф. Зимус наговештена могућност да најмоћнији агрегат у каравану ове године не испољава поузданост на коју смо навикли се оваплотила кроз одустајање по једног Вилијамса и Рејсинг поинта, али и проблеме Црних стрела са ивичњацима који су их на крају и коштали губитка дупле победе.

Пажљиво ћемо пратити да ли су то само шумови карактеристични за прву трку сезоне или дубљи проблем који ће имати утицај на исход шампионата. Друга прича из шампионске гараже се односи на податак да Хамилтон већ четврту трку заредом у Аустрији остаје без подијума, али још пре да је прошлог викенда нетипично за њега направио два прекршаја - по један на квалификацијама и трци - који су директно утицали на коначни поредак.

Поново, да ли је у питању тек зла срећа или имају право они који сматрају да је шампион превише својих емоција инвестирао у актуелни покрет за равноправност ћемо моћи да закључимо тек након што погледамо првих неколико трка али једно је јасно: превелики губитак бодова у овако скраћеној сезони неће бити лако надокнадити.

Фераријев наратив о промашеном аеродинамичном концепту са којим је рођен SF1000, те суштински другачијем правцу развоја шасије који ћемо гледати од Мађарске (значајна унапређења донета већ на другу трку у Штајерској) је тек бледи покушај да се сакрије прави разлог неуспеха скарлетних аутомобила, али и свих других чији погон носи амблем Пропетог коњића.

Јасно је да прави разлог лежи у мистериозном споразуму који су Скудерија и ФИА потписали крајем прошле године, а чије детаље би сви волели да видимо.

После истраге која је иницирана жалбом конкурентских тимова да Фераријев мотор добија додатну снагу на начин који није дозвољен правилима - теорије су ишле од тога да се из хибридног дела мотора црпи већи број киловата од дозвољеног до тога да мотор сагорева додатне количине уља и тако генерише недозвољену снагу - две стране су склопиле договор из којег је јасно да ствари нису биле чисте али и да ФИА то није успела у потпуности да докаже па се прибегло начелу опортунитета: Ферари не признаје да је начинио прекршај али пристаје да плати казну под условом да детаљи договора остану у тајности.

Како год било, резултат се види у тужном одсуству снаге које никаква унапређења у аеродинамици неће подићи до нивоа шампионског аутомобила па се тифозима не пише добро у години када ће Формула 1 изгледа три пута посетити Италију.

У борби остаје Ред Бул са вансеријским талентом у Верстапену, вечитом спремношћу да се ризикује на тактичком нивоу, али и најмање поузданом комбинацијом шасије и мотора међу водећим тимовима, што је препознатљиви Њујиев приступ да се зарад брзине може ризиковати све. Нема сумње да ће RB16 стићи до победа у 2020. али је питање да ли ће то бити довољно за напад на титулу.

Уколико Мерцедес заиста буде имао проблема са поузданошћу, а знамо да ће их Ред Бул имати, те да је Ферари недовољно конкурентан, отвориће се простор да чешће на подијуму видимо нека нова лица.

Шансу је на првој трци већ искористио Норис а његов пример би могли да следе и Саинц, Перез, Строл, па и Рикардо и Окон. Да ли неко од њих може и нешто више од подијума? Према снази аутомобила које сви они возе биће потребна луда трка али у Формули 1 ништа није немогуће.

У међувремену се и календар полако развија. Потврђене су још две трке, Муђело у којем ће Ферари прославити 1000. трку Формуле 1 и Сочи у којем се планира чак и публика?! У следећем акту очекује се да се званично најаве и Хокенхајм, Имола и Портимао (Алгарве у Португалу) али ако изузмемо Блиски исток и даље се не назире где би још могли да идемо у 2020. години.

Пустићемо да о томе за сада брину Чејс Кери и његов тим, под условом да нам обећају да се то неће завршити са више трка на острву Јас.

И даље вам остајем дужан коју реченицу о Алонсовом повратку и Фетеловом (све мањим) опцијама за останак у Формули 1, али пошто ћемо се овог лета дружити скоро сваке недеље и то ће ускоро доћи на ред.

До тада, хајде да видимо да ли кишом и казнама добрано промешани стартни поредак на првој Великој награди Штајерске може да нам донесе неке нове трагове у одгонетању правца у којем ће тркање отићи у овој чудној години.