Шампионова нелагода

Где анти-тифози коначно могу да скину шлем, заједно са ултра брзим стазама у Белгији и Италији и време краткотрајног црвеног терора остало је неповратно за нама. Скудерија је коначно стигла до победе, две чак, у сезони која је могла другачије да изгледа да су се те победе десиле још тамо где су морале - бар у Бахреину, Азербејџану, Канади и Аустрији рецимо - али остатак календара не нуди много наде да ће на правцима брзо али аеродинамички компромитовано Бинотово чедо скоро поново на врх подијума.

Донекле охрабрује коначно добро погођена тактика у Монци, где је победу Леклеру омогућио помало неочекивани прелазак на тврде гуме, али знајући Ферари и њихове брљотине бојим се да је то пре био изузетак него почетак неког новог правила. Видећемо. Оно што је битније, дупла победа за Шарла је поново у беспотребни центар пажње ставила Фетела, чији низ невероватних грешака је настављен и на прошлој трци. Себ је у Ферари доведен да призове по ходницима Маранела расут и изгубљен дух оног претходног Немца, пробуди га и поново поносно подигне стег са амблемом пропетог коњића.

Иницијални кораци су можда и обећавали да би нешто могло да се направи али данас, пет година касније, та работа делује ван домашаја четвороструког првака света. Чак толико да пословично злурада британска штампа Себа шаље у пензију и пре истека уговора који га са Скудеријом веже до краја наредне године.

То наравно није фер према Фетелу који и овакав каквог га гледамо у последњих годину и по дана и даље може да држи часове барем шеснаесторици од актуелних 19 такмаца у каравану. Проблем је што то више није довољно јер је у оној преосталој тројици и момак којег је Ферари, то је сада већ потпуно јасно, додуше можда невољно и пре времена, али неспорно одабрао као новог Месију. За такав статус би била довољна и само победа на Монци, коју тифози чекају још од оне Алонсове, 2010. године, али Шарл Леклер је и без ње за ових годину и по дана у Формули 1 показао да је шампионски материјал. Којем још увек недостаје искуство али који даром не заостаје много, можда чак уопште за свеопште препознатим будућим шампионом, Верстапеном.

А баш тај еnfant terrible, Ник Кирјос Формуле 1 и уз актуелног првака света члан тог елитног тријумвирата који се сада сматра супериорним у односу на Фетела, са талентом којег надмашује само његова ароганција, што је онај одвратан, одбијајући али тако неопходан састојак личности правих шампиона, ће овог викенда добити назад улогу главног протагонисте за којом тако јако и отворено жуди. Без страха од Ферарија, чији аутомобил чак и са новим предњим крилом у нормалним околностима нема карактеристике неопходне за победу на градској стази на југу Малаје, пилот Ред Була је једини који пре свега у недељу, а можда чак и у суботу, може да изађе на мегдан Хамилтону.

Мерцедес је одавно заборавио године мучења у Сингапуру па Хамилтон претендује на трећу узастопну а укупно пету победу на Марина беј стази чиме би постао најуспешнији возач у острвском граду-држави од како га је 2008. Формула 1 одабрала за место своје дуго очекиване ноћне трке. Спремимо се зато за још једну епизоду помало непријатног али увек неизвесног дуела између ускоро-шестоструког шампиона света и главног претендента да му у некој од наступајућих година ту круну украде. Кад кажем непријатни дуел мислим пре свега на Хамилтоново отворено коментарисање да има нелагоду сваки пут када крене у претицање Верстапена, несумњиво резултат Холанђанинове нимало слатке особине да изненада мења правац у зони кочења.

Хамилтонов опрез је поготово оправдан на уској градској стази где такво понашање Верстапена лако може да у први план избаце неког другог. Ботас има добар аутомобил али из неког разлога континуирано лоше пролази на овој, за возаче, најзахтевнијој стази модерне Формуле 1 па зато и Фераријеви пилоти не могу да се искључе из једначине. Остатак каравана ће наде полагати пре свега у тајминг изласка сигурносног возила које смо видели на свим до сада одржаним Великим наградама Сингапура. Мекларен, Рејсинг Поинт и Торо Росо делују најспремније да такву шансу искористе, Рено и Алфа судећи по слободним тренинзима у петак мало заостају док ће на зачељу, испред очајног Вилијамса поново бити Хас чији аутомобили никако не успевају да овладају контролом температуре гума у трци.

Све би било много неизвесније да Сингапур није ноторан по томе што власти пред сваку трку "соле" облаке како би спречили за тај део света и ово доба године уобичајену вечерњу кишу која би можда била добра за нас који трку гледамо преко ТВ-а али трагична за туризам и десетине хиљада оних који су издвојили време и новац да овај викенд проведу на другом крају света. Али и без кише, за разлику од претходне две трке где смо унапред знали ко је фаворит, на бљештавим улицама азијске метрополе исход је из перспективе суботњег јутра немогуће предвидети.