Прва меч лопта за Хамилтона

Фактографски гледано, први пораз Себ је доживео на Кемел правцу, у шумама белгијске лепотице - после необичне одлуке о изласку сигурносног возила - када са супериорним гумама није успео да претекне Луиса. Уследило је (непоновљивим гласом Гагија Јовановића, ако се сећате?) „страшно малтретирање", пред очима тифоза у чаробном Краљевском парку, па је после Монце Британац стигао на чело генералног пласмана. Одатле је све било низбрдо - аматерски судар у Сингапуру, неповезан турбо у Малезији и неисправна свећица у Јапану. У Ферарију? Који се коначно бори за титулу? Стварно?

Тада то нисмо знали, али овогодишњи шампионат је у ствари био решен још у Мађарској, крајем јула. Након што му је из тима наређено, Ботас је пропустио Хамилтона уз обећање да ће му Луис вратити трећу позицију уколико до краја трке не успе да ухвати бар један од два водећа Ферарија. Тог поподнева Британац није успео, па се са најнижег степеника подијума на Хунгарорингу смешкао Валтери. „Није било лако, због шампионата, али ја сам човек од речи" је био коментар светског првака који је тако на летњу паузу отишао са 3 бода већим заостатком за Фетелом него што је морао.

Пар месеци раније, у Монте Карлу, гледали смо другачију слику. Скудерија је практично већ после старта имала обезбеђену дуплу победу, али - из перспективе Маранела - са погрешним возачем на челу. Невешто одиграни игроказ са тајмингом замене гума обезбедио је да, уместо прве победе за Кимија после скоро 4 године, Фетел прикупи додатних 7 бодова више од Хамилтона. Била је то тек шеста трка сезоне.

Балашевић је некада певао како „Неко то од горе види све" и колико год ме рационално убеђивали да једно са другим нема никакве везе, ја ћу овде бранити Ђолетов став. Ако ни због чега другог, зато што је лепо веровати да ће се поштен став према ономе што човек ради кад тад исплатити. Мерцедес је показао поштовање према возачу који је од почетка био изнуђено решење, док је Ферари крајње неспретно, пред свима, понизио својег последњег шампиона света. Има ли онда места чуђењу што је данас Финац у Трокракој звезди 68 бодова испред Финца у Пропетом коњићу? И што Кими чак и за назагриженије навијаче - у које спада и моја незнатност - изгледа као да је „зрео за пензију"? Уз победу на обали Медитерана, потенцијално чак и у Мађарској (док је Себ имао проблем са аутомобилом), да ли би данас гледали мотивисанијег Кимија, који би чешће него што је то био случај узимао бодове Хамилтону?

Није ме брига што се у Маранелу сада чешкају по глави размишљајући о одговорима на та питања. Немам ни много симпатије за Аривабенеа, коме су према неким изворима дани одбројани. Али ми је криво што ћемо уместо узбудљиве борбе за титулу два сјајна возача, до краја гледати - независно од германске упорности и борбе док год шанса постоји - тек једноставну егзекуцију заслужених шампиона из Бреклија. Овај шампионат је заслужио више, али својим непоштовањем спорта, Ферари је још једном понизио не само своје возаче, већ и све нас, па ћу преостале редове посветити другим темама.

Алонсо је, очекивано, продужио уговор са Меклареном, што мора бити добра вест за све праве поштоваоце Формуле 1. Уз мотор који је на правцу добрих 20 км/х спорији од водећих тимова, Шпанац је на квалификацијама у Остину поново ушао у првих десет, тек да подсети оне ретке који у то и даље не верују (шифра „Жалонсо") колико је, након три ужасне године са Хондом, и даље моћан. Још битније, Верстапен је затражио и експресно добио продужење уговора са Ред булом до истека сезоне 2020, чиме је екипа Дитриха Матешица јасно назначила бар две ствари: да је Макс, а не Данијел, онај од којег се очекују титуле, али и да, супротно неким изворима и без обзира како ће се главни спонзор звати, тим из Милтон Кинза бити и те како бити амбициозан у наредне три године. Три ствари, кад мало боље размислим: да ћемо Рикарда од 2019. гледати у неким другим бојама.

Интересантне вести ни ту не престају. Саинцов рани прелазак у Рено - осим што је добар и за младог Шпанца и за француску екипу - нам је подарио једну праву Пепељуга причу, у најбољој традицији Формуле 1. У ствари две. Прво је Квјат добио још једну прилику да докаже да заслужује место међу најбољих двадесет возача света, а онда је ту сторију потпуно засенио повратак Брендона Хартлија под широки кишобран Хелмута Марка. Новозеланђанин је још 2010. оцењен као недовољно добар и као такав отпуштен из тркачког програма Ред була. Руку на срце, када се погледа листа талената коју је аустријска екипа тада подржавала - Верњ, Рикардо, Квјат, Саинц између осталих - није необично што је момак необично дуге плаве косе постао прекобројан. Седам година касније, без обзира на победу на 24 часа Ле Мана и титулу светског шампиона у тркама издржљивости, Хартли се поново нашао у проблему када је Порше објавио неочекивано повлачење из LMP1 класе на крају ове сезоне. А онда су уследиле две невероватне недеље.

У којима је Гасли, на инсистирање Хонде чији мотори ће догодине погонити Торо Росо, уместо у Остин, прекомандован на Сузуку, у нади да ће овог викенда надокнадити пола (?!) бода заостатка и освојити титулу у јапанској Супер формули. Необична одлука, да се благо изразим - будући да је превасходни задатак нижих категорија тркања да омогуће талентима да се пробију до врха ауто спорта, односно Формуле 1 - се претворила у катастрофу и за младог Француза и за Хонду када је, услед тајфуна који је погодио Јапан, тркање на Сузуки отказано а за шампиона проглашен Хироаки Ишиура у аутомобилу са Тојотиним мотором. Гасли је тако остао без места (овог викенда) у Формули 1, без титуле у Јапану, и при томе добио још једног такмаца за место у Торо Росу које му на основу виђеног у Малезији и Јапану још увек није загарантовано.

Чак и ако прескочимо велику тему у британској штампи - да ли ће Хамилтон клекнути током извођења химне - довољно разлога да вечерас од 21 час будемо уз мале екране, на 57. трци Формуле 1 у Америци. Мерцедес јесте добио све трке у Остину од старта нове турбо ере, док је Ферари у Тексасу забележио само један подијум (Алонсово треће место 2012.), а на највиши степеник победничког постоља на најуспешнијој Тилкеовој креацији се није пењао нико ко није стартовао из првог реда. Која традиција ће данас бити прекинута?