Збогом Сепанг

Питање које се поставља је да ли ће нам бити жао због тога, и морам да признам да нисам сигуран шта би био тачан одговор. Свакако нам неће недостајати Бернијева потера за новцем на опскурним (у смислу ауто спорта) тачкама планете, услед чега данас широм Азије полако пропадају величанствени споменици те незајажљиве мегаломаније (читај: Истанбул парк, Јеонгам, Буд...) која је Формулу 1 бацила на прилично ниске гране, али да ли нам заиста неће недостајати и Сепанг?

Истина је и да се локална подршка завршавала на плаћању онога што су Еклстонове газде тражиле, те да током претходних 18 година трка није довела до развоја локалног ауто спорта, што је резултирало поприлично лоше попуњеним трибинама лепог аутодрома, те коначно и оваквим крајем. Али немојмо заборавити да је, што се тркања тиче, ово вероватно најбоља Тилкеова стаза која би у календару морала да има места макар због непредвидљивог времена, што је толико пожељна варијабла у данашњој, превише контролисаној Формули 1. Два дуга правца, средње и брзе кривине и широка асфалтна подлога су нам током година подарили неке незаборавне тренутке, од Кимијеве прве победе у каријери (2003.), Алонсовог (2003.) и Тојотиног (Трули, 2005.) првог подијума, Фетеловог првог тријумфа у црвеном (2015.); у Малезији су се последњи пут у каријери на највиши степеник пењали Ирвајн (1999.) и Физикела (2006. што је уједно до данашњег дана и последња победа италијанског возача у Формули 1!), а свакако ћемо дуго памтити и Шумијев мастерклас из 2001. године, Кимијев сладолед из прекинуте трке 2009., Перезово на крају неуспешно гањање Алонса и дебитантске победе (2012.), шокантни „мулти 21" скандал сезону касније, те Хамилтонову прошлогодишњу експлозију мотора којој Розберг умногоме може да захвали што се од тркања опростио као првак света. Импресивно за стазу за коју мало ко мари, зар не?

Било како било, Малезија није више спремна да трпи губитке због Формуле 1, а како је у данашњем свету новац а не квалитет тркања тај који одређује календар, у недељу у 9 часова ујутру по нашем времену ћемо гледати 19. и последњу Велику награду Малезије. За утеху, ако је судити према слободним тренинзима који су вожени у петак, али и актуелној временској прогнози, Сепанг би могао да нам приреди прилично забаван опроштај.

За разлику од Мерцедеса, Ферари делује прилично добро, што је управо оно што је Фетелу потребно после голготе у Сингапуру. То што су између црвених и сребрних аутомобила у петак била оба Ред була, али и Алонсо (?!) је у ствари право изненађење, будући да је Малезија (заједно са Сузуком и Остином) један од Мерцедесових адута до краја шампионата. Ипак, осим већ традиционалног мучења са високим температурама и мекшим мешавинама гума, Сребрне стреле овог викенда очигледно имају проблем и са подешавањем аутомобила, па ћемо тек на квалификацијама (субота у 11 часова по нашем времену) видети шта им је реалан домет.

Ферари мора да покуша да из такве ситуације извуче максимум и тако врати Фетела у борбу за титулу, па очекујемо агресивну тактику Скудерије како на квалификацијама тако и на трци.

Оно што би италијанском тиму могло да поквари планове је временска прогноза која најављује могуће пљускове и у суботу и у недељу (а видели смо их и у петак), чему се уз Хамилтона посебно радују Верстапен и Рикардо. Ред бул би захваљујући фантастичној возачкој постави могао да одигра битну улогу у остатку шампионата - што је, додуше на погрешан начин, Макс показао у Сингапуру - поготово уколико временске прилике помогну да се „испегла" дефицит у снази мотора. Како ћемо у октобру, почевши од Малезије, гледати чак четири трке, а све су на стазама где не би било изненађење да добијемо кишу бар у неком делу викенда, Холанђанин и Аустралијанац ту прилику сигурно неће пропустити.

Ниже у поретку биће интересантно испратити шта може Алонсо, који је пре две недеље у покушају да се ослободи фрустрације после испуштене прилике за добар резултат, у соби у Сингапуру након трке оставио рупу у зиду у облику песнице. Шпанац се још увек није обавезао на верност Мекларену за наредну сезону - мада бољих опција у Формули 1 тренутно немају ни он ни тим - па би добар резултат у недељу сигурно помогао да се и та дилема разреши, несумњиво на радост свих поштовалаца Фернандовог неизмерног талента.

А када смо код талента, не мању знатижељу побуђује и деби Пјера Гаслија, актуелног шампиона ГП2 серије, који је у аутомобилу Торо Роса заменио злосрећног Квјата. Каријера Руса који је још претпрошле сезоне као тимски колега у Ред Булу скупио више бодова од импресивног Рикарда је у незадрживој силазној путањи и велико је питање да ли ћемо га икад више видети у аутомобилу Формуле 1 или ће се придружити читавој плејади талентованих возача (Буеми, Верњ, Лиуци, Алгерсуари...) које је немилосрдни систем Др. Хелмута Марка прво (прерано) избацио у орбиту, а затим и једнако брзо потрошио. Парадоксално, али и Гаслију прети иста опасност, будући да ће у наредних неколико трка морати да докаже да је спреман за пуну сезону у 2018. години, што неће бити ни мало лако поред одличног Саинца у сестринском аутомобилу.

Коначно, улазимо у део сезоне када ће и казне због замена компоненти мотора почети да играју значајну улогу, па су било какве прогнозе незахвалне. Уместо тога, погледајмо последњих 56 кругова на Сепангу, стази која је вероватно боља него што јој то признајемо, па ево прилике да нам то на растанку коначно и докаже. Selamat tinggal Sepang.