Малајска аберација

Крунски драгуљ Бернијеве неуспешне Drang nach osten стратегије је овог викенда потписао нови четворогодишњи уговор, па ћемо се на осветљене улице Сингапура враћати бар до 2021. године. Иако нисам нарочито импресиониран тркањем на југу Малаје - опсена блиставо светлећим градом веома успешно скрива медиокритетску природу стазе која се у дневним условима не би нарочито разликовала од несрећне Валенсије - Марина беј представља ону аберацију која је данас толико ретка да је само због тога неопходно да остане део календара Формуле 1. Готово искључиво покривена лакат кривинама, које у комбинацији са високом температуром и неиздрживом влагом на највећи тест стављају кочнице и физичку спрему возача, градска стаза је у најбољем маниру давног хита једне готово заборављене групе тотално друкчија од других.

Када су се 2015. године, у јеку Мерцедесове доминације нове ере хибридних мотора, Хамилтон и Розберг после квалификација нашли у трећем реду, иза оба Ферарија и оба Ред Була, неверица у круговима Формуле 1 ишла је до нивоа завере. Након што се готово у длаку исти сценарио поновио и јуче, нико се није чешао по глави, чак ни у редовима шампионске екипе. Чиме је Сингапур, надам се, доказао истинитост једне од мени омиљених пословица: све што се догоди једном у животу не мора се више никада поновити, али оно што се догоди два пута, поновиће се бар још једном.

Да ми не замере навијачи Сребрних стрела и/или Луиса Хамилтона: не, не мислим да је за шампионат добро што Мерцедесу не одговара стаза у Сингапуру. Али да, мислим да је за Формулу 1 важно, штавише кључно, што постоји разноликост у врсти изазова које саме стазе носе, па је могуће да аутомобил који на неким местима делује готово неадекватно - рецимо RB13, или још пре МCL32 - на другим лагано иза себе оставља доминантније машине, био то моћни W08 у првом или прпошни VJM10 у другом примеру. То што Себов полазак са највише стартне позиције, или чињеница да Хамилтон испред себе има и оба Ферарија и оба Ред Була, може овог поподнева да доведе до нове промене у врху генералног поретка представља тек колатералну жртву - случајно и те како добродошлу у смислу шампионата - за спорт важне малајске аберације.

Уосталом, да Сингапур неће одговарати Сребрним стрелама било је јасно свима који иоле пажљивије прате овогодишњи шампионат. Трке у Монаку и Мађарској су показале да механичко приањање и даље представља ахилову пету екипе из Бреклија, али након две победе на аутодромима где је моћни Мерцедесов агрегат доминирао, исход квалификација на стази Марина беј би представљао својеврсну поетску правду, само када би нешто такво уопште постојало. Пошто правда и подмукли свет Формуле 1 никада нису ишли заједно, хајде да пре него што унапред прогласимо Фетела победником и новим лидером шампионата сагледамо све замке које ће се на том путу овог поподнева испречити момку из Хепенхајма.

Да, Себ је са четири победе најуспешнији возач у још увек једноцифреној историји Велике награде Сингапура. И јесте, водећи са старта је у претходних 9 трка чак 7 пута стизао до тријумфа, што је прилика коју је Фетел већ три пута искористио. А нажалост не, супротно рационалним очекивањима, ни овај пут нећемо добити кишну трку пошто власти Сингапура упорно истрајавају у „сољењу" облака, услед чега се киша увек истресе пре старта те тако као једино место за претицање остаје кривина 7 на крају ДРС зоне.

Али са два плава аутомобила иза себе, Себ се тактички налази у крајње неповољној позицији, где ће, за какву год тактику да се Ферари спрема, Немац морати да прати потезе својих пратилаца који ће имати иницијативу. RB13 је са пуним резервоаром на слободним тренинзима деловао брже од Ферарија, што Кристијану Хорнеру омогућава да се поигра и можда подели план за Макса и Дени Рика на такозвани "undercut" и "overcut" где ће један од возача аустријске екипе покушати да позицију стекне ранијим одласком на замену гума док би други исти исход циљао каснијим одласком на сервис у односу на Фетела.

Пре било каквих тактичких игара, требало би имати на уму и да:

Верстапен, који се ове сезоне истакао са неколико блиставих стартова, креће из првог реда, те да је у најбољем стилу Сене и Шумахера ноторан када је у питању остављање простора ривалима при кочењу пред кривином је Рикардов ниво самопоуздања пред трку достигао нове висине - несумњиво због нечега што он зна а ми не знамо - па када је тако Аустралијанца је обично милина гледати на стази да Хорнер отворено изјављује да „Фетел мора да мисли на шампионат, а ми немамо шта да изгубимо" те да ни једна трка у Сингапуру није прошла без изласка сигурносног возила, што би у игру у одређеним околностима могло да врати и Хамилтона, Ботаса или неког сасвим трећег (случај Нелсињо).

Ипак, Фетел је тај који држи судбину у својим рукама, чиме данашња трка на идеалан начин задовољава апетите свих заинтересованих: ферариста који чезну за победом и повратком њиховог хероја на врх поретка, навијача Ред Була којима је Сингапур вероватно последња прилика за тријумф у сезони 2017, Луисових поштовалаца који се надају правовременом сигурносном возилу или да је макар понестало средстава за „сољење" облака, неутралаца који само желе узбудљиву трку или можда бројне армије оних који не симпатишу Алонса за које би најбољи пласман Мекларен Хонде баш на месту где је управо раскинута сарадња јапанског гиганта и некад моћне екипе на ироничан начин још једном оголио несрећне изборе у каријери једног од најбољих возача света.

У коју групу ви спадате?