Шумијев викенд

Немам никакву жељу да овим текстом изазовем поновно пребројавање на оне за које је дотични најбољи возач свих времена и оне друге који му невољно признају да је (тек) најуспешнији возач у историји Формуле 1 - што само на први поглед делује као суптилна диференцијација - међутим сенку великог Михаела ће ових дана бити немогуће заобићи. Али кренимо редом.

Шокантни последњи кругови на Силверстону, током којих су и Кими и Себ морали на неочекивану замену гума су и Велику награду Велике Британије и шампионат учинили занимљивијим, али су нас више од свега подсетили колико Формула 1 може бити непредвидљива. Солидна бодовна предност коју је Себ мукотрпно градио током прве половине овогодишње кампање издувала се заједно са предњом левом гумом Пропетог коњића, што уз евидентни пораст форме Сребрних стрела Скудерију ставља у поприлично неповољан положај у наставку сезоне.

Док ће трезвенији проматрачи разлог за низ лошијих резултата италијанске екипе пронаћи у, од Бакуа успостављеним, рестрикцијама коришћења моторним уљем богате смеше горива, ја бих романтично желео да верујем да Ферари плаћа цену за невешти игроказ из Монте Карла, када су Кимија ускратили за прву победу након више од четири године. Било да је разлог баксузлук у који верујем, или нешто много прозаичније, тек скарлетни аутомобили нису забележили победу још од тог мајског викенда у Кнежевини па у Мађарску долазе чврсто решени да прекину овај лош низ.

Мерцедес у последње време поново делује брже на квалификацијама, па на стази на којој је и иначе тешко претицати, Ферари своју срећу мора да почне да мења већ у суботу. Уска стаза наших северних суседа, уз предвиђену високу температуру асфалта иде у прилог Ферарију па би после неколико трка борба за прву стартну позицију опет могла да буде неизвесна. Поготово што се у петак појавио још један легитимни конкурент.

Ред Бул је у Мађарску донео толико измењен аутомобил да оптимистичне изјаве аустријске екипе варирају од оцене да ћемо „коначно упознати RB13" до Рикардове процене да је у питању потпуно нова итерација, такозвана „Б" верзија. Истина је да је промењено много ситних детаља, од предњег крила, ретровизора, бочних усисника и пода, а све у циљу побољшања аеродинамике и приањања аутомобила. Аустралијанац је у петак добио оба слободна тренинга и био нарочито задовољан управљивошћу аутомобила који је поготово на супер меким гумама представљао енигму и за Мерцедес и за Ферари. Ако се сетимо Азербејџана, где је Ред Бул такође имао сјајан петак само да би на суботњим квалификацијама заостајао читаву секунду, јасно је да је за неке дефинитивне закључке исувише рано, мада ће стаза на којој мотор није толико пресудан свакако представљати реалну шансу за аустријску екипу.

Наравно да ће се, када је исход и суботње и недељне борбе у питању, ипак најпре питати сјајна шампионска екипа из Бреклија. Ботас нас можда у својој првој сезони у заиста конкурентном тиму није баш уверио да је шампионски калибар - што не значи да једном можда неће бити - али је уз две победе и исто толико првих стартних позиција, и нарочито уз сарадњу са Луисом без икаквих трзавица, изгледа уверио Тота и Никија да је заслужио продужење сарадње на бар још једну сезону. Једини разлог што се то још увек није догодило лежи у помало бизарној чињеници да иако смо на прагу августа, два сјајна шампиона - Алонсо и Фетел - и даље немају уговоре за наредну годину, и мада у овом тренутку ни једног ни другог не могу да замислим као Хамилтонове клупске колеге, очигледно је да Мерцедес жели да све опције држи отвореним. Добар резултат у Мађарској је зато и Валтерију приоритет, али прави фаворит ће и овог викенда бити актуелни светски шампион.

Момак из Стивениџа је на сцену стигао уз поприличан прасак, па је после сјајне прве две сезоне само невероватан низ лоших стратешких одлука Мекларена одговоран за вишегодишњу стагнацију на Луисовом путу ка заслуженом месту у Пантеону Формуле 1. Британац - као уосталом и сви прави шампиони - има потенцијал да својим потезима на стази и ван ње озбиљно подели јавност на фанове и критичаре, али када се подвуче црта, мало је оних који ће аргументовано моћи да доведу у питање резултате које постиже. Брзина на нивоу једног круга, могућност да са чистом стазом испред себе лагано умакне противницима, али и сјајна техника претицања уз невероватан осећај за мокру стазу би били озбиљни адути за било ког возача, па једино превелика емотивност која често доводи до нерационалних одлука пре, током и након трке може да му се припише као евентуални минус у потери за рекордима.

Овог викенда, Хамилтон је у прилици да достигне један за који до пре само неколико година не бих веровао да ће икад бити достигнут. Најбољим временом на квалификацијама, што би му било 68. пут у каријери, Луис би се на челу вечне листе изједначио са Михаелом Шумахером, па ако се којим случајем то данас и не догоди, нема сумње да ће Формула 1 пре краја године добити новог лидера по овом критеријуму. Достизање оваквог рекорда ни у ком случају није мала ствар, али осим сентименталног, другог значаја нема, поготово не у сезони када је борба за титулу оволико изједначена. Због тога ће за Британца приоритет свакако бити да своје такмаце, а поготово Фетела, потуче у недељу, чиме би на летњи одмор отишао као водећи у шампионату.

И ту сад долазимо до нечег веома занимљивог. Они који верују у статистику, за Луиса би овог викенда имали само један савет: да у Мађарској остави Шумахера на миру. Не само да се само једном у последњих 11 трка догодило да онај ко на Хунгарорингу крене са прве позиције заиста и добије трку - због чега би Британац достизање Шумијевог рекорда можда требало да остави за неку другу стазу - већ, још битније, проклетство победе у Мођороду траје још од 2004. године, када је последњи пут до титуле стигао возач који се пењао на највиши степеник победничког постоља Велике награде Мађарске.

Био је то, погађате, Михаел Шумахер.