Случај Фетел

Круг који се обиђе за једва коју секунду преко минута, солидна надморска висина, промена елевације и ћудљиво време знају да се искомбинују тако да Велика награда Аустрије чешће буде забавна него неке друге трке, али овог викенда ћете о томе мало читати у најави девете рунде шампионата. Тема која све окупира долази у доста незгодном термину за потписника који је претходног месеца свој текст насловио са Зашто не волим Ферари, али то је ризик о којем је требало раније да размишљам, зар не?

Елем, судећи по интернет тирадама, то да ли је Фетел заслужио дисквалификацију са претходне или суспензију са наредне трке је чини се једина дилема за Луисове навијаче, док се тифози једнако срчано бране да је казна због које је изгубио потенцијалну победу у Бакуу сасвим прикладна мера за тренутак лудости који је походио четвороструког шампиона света. Насрнути возилом на некога, чак и при изузетно малој брзини - као што је то био случај у кругу док је сигурносно возило полако напуштало стазу на обали Каспијског мора - је међутим довољно шокантно и недолично и постаје крајње неприхватљиво када се урачуна све што се дешавало пре и после тог тренутка. И Себ данас зна да Хамилтон тада није нагло кочио, а поготово не намерно, што цео инцидент чини додатно непријатним, али Фетелово понашање по окончању трке, где чак и у ситуацији у којој су страсти значајно стишане у односу на време за воланом није био у прилици да реалније сагледа своје поступке је потпуно разочаравајуће. Тим пре што (а) Себу није први пут да тако неприхватљиво реагује - сетимо се Мексика прошле године - и (б) Фетел ван аутомобила и тркања пројектује сасвим другачију слику опуштене особе са сјајним смислом за хумор.

То што је на крају прошао само уз (закаснело) извињење за своје поступке уз обавезу трошења вишка слободног времена на промоцију нижих категорија ауто спорта је лош компромис због којег би једнако несрећни требало да буду и Луисови и његови навијачи. Јер преседан који је направљен неадекватном казном за прекршај који је почињен - а касније се испоставило да су контролори трке у Бакуу приликом изрицања казне имали на уму и потенцијални ефекат на исход борбе за титулу?! - би врло лако могао да се врати да прогони све учеснике у шампионату у дужем низу година, било тако што ће се за сличне недоличне поступке и у будућности тражити једнако блага казна, или пак стварањем утиска да су неки возачи (или тимови?) повлашћени у односу на друге, уколико би сваки наредни прекршај овог типа био оштрије кажњен него што је то био случај са Фетелом. Авај, тек ако/када такво кажњавање или некажњавање у будућности заиста буде имало директан утицај на исход шампионата, свима ће бити јасније каква брљотина је направљена.

Што ме доводи до теме о којој сам хтео да пишем баш након фијаска у Мексику када су чак три возача славила трећу позицију - Макс који је завршио трећи на стази, Себ који је учествовао на церемонији и Ден који је на крају класификован као трећепласирани. Кривац је наравно била ФИА, јер природа тркања је таква да ће увек бити неопходан неки ниво арбитраже, али та арбитража мора бити јасна, непристрасна и брза.
Решење је једноставно и састоји се из само два акта.

Прво, неопходно је увести перманентну позицију ФИА делегата, уместо тренутног система по којем се на (скоро) свакој трци на месту возачког судије налази друга особа. То може бити једна особа или их може бити више, али морају бити исти људи, који ће следствено имати исти критеријум, што је неопходан предуслов за успешност другог акта - увођења института преседана. Баш као што је то случај у англосаксонској правној пракси, где утврђене исте/сличне чињенице резултирају истом/сличном пресудом. На тај начин, не само да би доношење одлука било транспарентно и значајно убрзано - једноставним преписивањем исхода претходног сличног спора - већ још битније, сами возачи (и тимови) би имали јасну слику где је граница дозвољеног, што би као позитивни повратни ефекат вероватно додатно умањило број случајева у којима је потребно интервенисати. Да ли је нереална нада да би амбициозна екипа која је преузела комерцијална права на Формулу 1, а поготово у спортском делу који води Рос Брон, могла да се позабави решавањем и овог проблема?

У међувремену ће Луисовим навијачима веру да у Аустрији могу да дођу макар до задовољења спортске правде (читај: Хамилтон до победе и смањења тренутног заостатка од 14 бодова у односу на Фетела) поприлично умањити вест која се појавила у петак увече - због промене мењача пре него што је одрадио неопходних 6 трка, Луис ће у недељу стартовати пет места ниже од позиције коју избори на суботњим квалификацијама. Имајући у виду неизвесну борбу са Фераријем, донекле и Ред Булом, током првих слободних тренинга, Британац ће бити на великим искушењима да ограничи штету коју ће му неочекивана казна причинити. За случај да се питате - не, до оштећења мењача није дошло приликом Фетеловог насртаја.

Ботас једини у досадашњем току шампионата није никад изборио лошију стартну позицију од трећег места, па могућност да Финац иза себе у суботу задржи оба Фераријева аса је прва Хамилтонова нада овог викенда. Друга нада је већ много мање опипљива: да, идилично зелена околина аутодрома у руралној Аустрији интензитет своје боје дугује редовном заливању од стране природе, али ако се оптимистичне прогнозе о пљусковима у рано недељно поподне заиста и обистине - и тако Луису пруже прилику да се можда ипак бори и за победу - схватићу то пре као доказ да на свету ипак има правде. А пре него што зарадим коначни одијум армије домаћих тифоза дозволите ми да подвучем да претходном сентенцом само желим да кажем да бих волео да Луис добије прилику да се бори за победу, што ме неће спречити да интимно у недељу навијам за сасвим другачији исход.