У земљи ватре

Утемељен на богатим налазиштима нафте и природног гаса, модерни Азербејџан је убрзо по стицању независности кренуо у агресивну кампању промене имиџа земље на граници Европе и Азије. Песма Евровизије 2012. године, прве Европске игре три године касније и Европско првенство у фудбалу које у кавкаску државу стиже 2020. године искоришћени су као платформа за промовисање земље чији је бруто друштвени производ по глави становника данас за око 75% већи него у нашој земљи. Није стога никакво чудо што су богати домаћини у Бернију Еклстону пронашли још једног савезника у промовисању Азербејџана, након што су са промућурним Енглезом потписали седмогодишњи уговор којим су се обавезали да за организацију трке Формуле 1 плате близу 50 милиона фунти. Годишње. Тако смо после паузе од 4 године поново добили фантомску Велику награду Европе, а држава на обали Каспијског мора је постала 32. земља на свету у којој се вози трка Формуле 1.

Иако је незахвално прогнозирати, чини се да ће нова стаза у јединој светској престоници која се налази испод нивоа мора у календар унети неке елементе које нисмо имали прилике тако често да виђамо. Номинално градска стаза, која дужином од 6 километара вијуга покрај главних знаменитости Бакуа - укључујући тврђаву из дванаестог века под заштитом Унеска, нове модерне вишеспратнице али и бивши Совјетски дом - омогућава максималне брзине које прелазе 350 километара на час, што у комбинацији са бетонским зидовима који оивичавају већи део стазе представља по много чему јединствен изазов за возаче. Уз, за нове, поготово градске стазе, уобичајене дечје болести - као што су проблеми са новопостављеним ивичњацима или несналажење неискусних редара и механизације око стазе - то обећава поприлично посла за Бернда Мајлендера у недељу, што и није тако лоша вест за гледаоце, под условом да безбедност учесника трке, редара и публике не буде угрожена.

Мишљења возача су за сада подељена, па смо тако слушали и да је стаза „једна од најзахтевнијих" (Перез), али и „досадна као вожња аутопутем" (Хамилтон), па није баш најјасније чему би требало да се надамо овог викенда.

Оно што јесте јасно, макар на основу првих слободних тренинга у петак, је да аутомобили са агрегатом који носи симбол трокраке звезде доминирају, што није неочекивано на тако брзој стази. Ниска позиција Ред Була и Ферарија, чији возачи у петак нису били у истој класи са фабричком екипом Мерцедеса ипак представља изненађење, па су Форс Индија и Вилијамс помало неочекивано искочили у први план, а чак ни Мекларен није изгледао лоше. Ипак, за било каква предвиђања је исувише рано, будући да тимови још увек уче стазу и траже најбоља подешавања, па ће квалификације које се возе у суботу од 15 часова по нашем времену бити прилично интересантне.

Возачима ће током викенда на располагању бити средња, мека и супер мека мешавина, што делује као помало конзервативна одлука Пирелија, па неће бити необично да возачи током трке оду на само једну замену гума. На стази се налазе две ДРС зоне па претицање не би требало да представља проблем, што отвара могућност и алтернативне тактике за одређене тимове.

Трка у недељу почиње у 15 часова по нашем времену, што је компромис који је морао да буде направљен будући да ће у исто време, на другом крају Европе управо тада кроз циљ проћи победник најпрестижније трке у једној другој тркачкој категорији, али то је већ нека друга прича.