Медитерански митови

За некога ко пише о Формули 1, Каталуња је понудила више заплета него што један обичан текст може да поднесе, и можда бих се са тим некако и изборио да наредна трка није баш  - Монако. Дивно, нестварно место, које би са својим поносним палатама, дрским солитерима, јахтама окованим модрим Медитераном, непатвореним џет-сетом и породицом плаве крви на челу и без трке Формуле 1 представљало идеални излог лукративног капитализма који би свако бар једном у животу морао да посети.

А опет, најчувенији казино - дело генија који је човечанству подарио париску оперу Гарније - бајка о холивудској лепотици која се удала за правог Принца, тениски турнир са најлепшим погледом на свету, божанствени поморски музеј који, посматран са мора, изгледа као скровиште главног зликовца у неком од филмова из франшизе о тајном агенту 007, па чак и статус оригиналног пореског раја, као и готово небројено много других разлога које ово мало парче земље чине јединственим - сви до једног су у сенци догађаја који се сваког пролећа враћа на улице Кнежевине: Велика награда Монака.

Од времена када је промућурни Антони Ноугс некако убедио светску аутомобилску федерацију да улице Монте Карла и нису тако уске као што наивном туристи можда изгледају на први поглед, ауто трке су уткане у ДНК сићушног краљевства, које је заузврат временом постало синоним за Формулу 1, барем онолико колико и велики Ферари.

Легендарна стаза (прилично отрцана фраза у данашњем свету, слажем се, али да ли можете да замислите бољи назив за та 3 километра асфалта?) је заслужна за бар једнак број митова као и све остале трке у календару заједно, јер мало је места на свету где је граница између мита и стварности тако нејасна као у Монаку. Можда зато што призор формула које сулудом брзином зује тесним улицама делује довољно нестварно да момци (а богами и покоја цура) у шареним кацигама који их терају ни не делују као да потичу са исте планете као ви и ја?

Баш због тога, колико год пута да смо то већ чули, увек је потребно подсетити се: како је велики Фанђо, захваљујући несташном таласу, баш у Монте Карлу стигао до своје прве победе; никад непрежаљени Аскари - у Италији познат као Дебељко - своју последњу трку завршио у луци, само неколико дана пре него што ће се на Монци преселити у вечност; кад је лудо храбри Мос до победе стигао у „провидном" аутомобилу, без бочних панела, жртвујући сигурност за боље хлађење током исцрпљујуће трке; џентлмена Грејема Хила, оригиналног Господина Монако, како сурових шездесетих пет пута у шест година подиже пехар; да је несрећни Риндт славио након што је Џек Бребем завршио у зиду последње кривине последњег круга; како је ћудљиви Хант импулсивно окончао каријеру после још једног одустајања на трци коју никад није завршио; да је непоновљиви Жил Вилнев тријумфовао упркос томе што му је током целе трке кацига ударала о рол бар тако снажно да му је глава звонила још дуго после тога а другопласирани Ален Џоунс касније признао да се буквално упишкио од смеха гледајући како се смртни непријатељ, Нелсон Пике, закуцава у зид у Табак кривини; када неспретни Патрезе тријумфује у најневероватнијој трци коју као да нико није желео да добије; да професор Прост првим пијанством у животу залива прву од укупно четири победе у Монаку, иако је у ствари тог дана требало да добије Сена у слабашном Тоулмену, или можда још пре талентовани Стефан Белоф, у једином аутомобилу без турбине; да му је Аиртон то обилато вратио - са шест победа поставивши домаћи задатак који ни до данас нико није решио - оним кругом са квалификација '88. а поготово наредне године када се поигравао, час пуштајући Проста да се приближи, час возећи кругове две или чак три секунде брже; чудесног Шумијевог мастер класа на киши, и Ферарија који још од Немца чека пилота који ће му донети десету победу; среће коју су имали Панис и Трули да до своје једине победе у каријери стигну баш на најславнијој стази на свету; огромне прошлогодишње Хамилтонове туге након што је без тријумфа остао беспотребним одласком на замену гума у тренутку када је победа већ била у џепу...

Машта је једино исходиште у разматрању потенцијалног сценарија који ће нам ћудљива стаза ове године приредити. Због традиције, али подједнако и због присуства свих неопходних састојака за спектакуларну трку.

Најпре су ту сада већ смртни непријатељи из Мерцедеса, за које би и широки тилкедроми данас били исувише тесни, па уске улице у Кнежевини пружају лепу прилику за наставак обрачуна из Барселоне. Затим (један) унапређени РБ12 који је у Рикардовим рукама на слободном тренингу у четвртак показао зубе Сребрним стрелама на начин који нисмо видели још од Сингапура прошле године. Чак и са старом верзијом мотора, шасија Ред Була је довољно добра да у Монаку и чудо од детета Верстапен може да се нада наставку бајке која је почела на Каталуњи, а не могу се потпуно искључити ни скарлетни аутомобили који су у очајничкој потрази за првом победом у сезони. Свој допринос даће и Пирели, чија пурпурна, ултра мека гума - са којом нико нема тркачког искуства - дебитује овог викенда. На крају, али не и најмање важно, у недељу није искључена ни киша током трке.

Да ли Розберг може до четврте узастопне победе на најважнијој трци у календару? Има ли Хамилтон довољно нерава да га у томе спречи? Је ли Рикардо заиста фаворит за прву стартну позицију? Може ли Макс и овог викенда да задржи оба Ферарија иза себе? Хоће ли Скудерија и овде покушавати да креативном тактиком надомести дефицит у односу на водеће? Колико је реалан сјајан наступ Торо Роса на првим слободним тренинзима? Где је овог викенда место Вилијамсу? Како ће Мекларени проћи на стази за коју тврде да им даје највеће шансе ове сезоне? Колико кругова ће хер Мајлендер у сребрној АМГ ГТ С лепотици обрнути на челу каравана?

Једва чекам да сазнам ...