Максимална знатижеља

Да, биће занимљиво видети да ли је Ферари ишта ближи Мерцедесу, колико могу Вилијамс и Форс Индија са побољшаним аутомобилима, да ли је Мекларен напокон зрео за редовно освајање бодова као и да ли је Манор постао реална претња за Заубер.

Наративних токова тек не понестаје када су возачи у питању. Може ли Розберг до осме узастопне победе - као некад Аскари и Фетел - односно пете од старта нове сезоне, чиме би изједначио достигнућа Менсела из '92. и Шумија из 2004? Има ли краја Хамилтоновој црној серији која траје од октобра прошле године, када је у Тексасу последњи пут први прошао кроз циљ? Како ће Себ и Кими реаговати на Маркионеово наређење да Ферари од Шпаније мора да почне да побеђује? Може ли Ботас поново да натера свет да о њему прича као о следећој великој ствари која долази из Финске? Да ли домаћа стаза може Алонсу да компензује макар део и даље израженог Хондиног дефицита у коњским снагама? Хоће ли Гутијерез напокон успети да се упише међу освајаче бодова или ће се Хас за то поново ослањати само на Грожана? Колико је још прилика остало Палмеру да докаже Реноу да је боље решење за тим него супер талентовани Окон?

Или - после девет различитих победника на девет претходних трка у Барселони, каква је шанса да добијемо и десетог? Можда први пут на Каталуњи до победе стигне неко ко ће стартовати испод петог места?

Прича је дакле пуно, али све те приче и њихови јунаци овог викенда падају у други план, тек су кулисе и статисти у саги која је убрзано почела да се развија пре нешто мање од две недеље. Окидач који ју је покренуо је био поприлично баналан - претерани ентузијазам у комбинацији са фином дозом трапавости једног младог и талентованог момка - али није ли увек тако? Сетимо се позног лета 1991. године, када је несрећни Бертран Гашо - у то време један од најталентованијих возача своје генерације, те победник Ле Мана за воланом моћне Мазде 787Б - из неког разлога сматрао да је добра идеја да своју аргументацију у расправи са извесним лондонским таксистом око безазленог чукања, само неколико дана пред Велику награду Белгије, појача минималном дозом сузавца у спреју. Како је исти у то време био забрањен у Великој Британији, Гашо је наредна два месеца обитавао и хранио се на рачун Владе Њеног Краљевског Величанства у поправној установи у Брикстону, чиме се његово место у, за то време солидно конкурентном Џордану, отворило за непознатог момка по имену Михаел Шумахер. Остатак приче вам је познат, зар не?

Добро, можда Данил Квјат нема баш много тога сличног са Бертраном Гашоом, али поприличан број експерата већ тврди да би Макс Верстапен и те како могао да крене стопама легендарног регенмајстера из Северне Рајне Вестфалије. Мање више сви знају причу о оцу Јосу, чији је скоро десетогодишњи стаж у Формули 1 био лимитиран могућностима разних Симтека, Футворка, Стјуарта, Бенетона, Тирела, Ероуза и Минардија које је возио. Не, занимљивија је прича о мајци, Софи Мари Кумпен, Белгијанки која је само пар година пре него што ће родити Макса, сензационално освојила Трофеј Андреа Маргути, уз светско првенство можда и најзначајнију награду у картинг категорији. Колико је била добра? Те 1995. године у Парми, у низу фрустрираних момчића који су јој гледали у ауспух био је и један Јарно Трули. Шта је онда друго могао Холанђанин који се родио у Белгији последњег дана септембра 1997. годинe да буде до аутомобилски ас?

Успеси у картингу, где је почео са непуних 5 година, довели су Макса до прилике да се окуша на тестовима Формуле Рено, после чега је следила сезона у европском шампионату Формуле 3 коју је окончао на трећој позицији у генералном пласману (шампион је био Естебан Окон, Мерцедесов тестер, ове сезоне на позајмици у Реноу). У ери отимања Мерцедеса и Ред Була за његове услуге, Макс одлучио за аустријску екипу из једног јединог разлога - док Мерцедес није могао да му понуди више од позиције резервног возача, Ред Бул му је обећао место у екипи Торо Роса за 2015. Оно што смо сви претпостављали да је интегралан део овог договора - прелазак у први тим Ред Була за сезону 2017 - реализовало се већ после четврте овогодишње трке и само наивни могу да верују да је разлог за то Квјатов несрећни први круг на трци у домовини.

Како год било, точкићи судбине су се тако окренули да нас у Барселони, али и остатку трка у текућој сезони чекају одговори на много узбудљивих питања: како ће се 18-годишњак носити са притиском који неизбежно иде уз вожњу за један од водећих тимова шампионата? Није ли Ред Бул направио исту грешку као када је на почетку претходне сезоне Квјат промовисан из Торо Роса иако и поред евидентног талента још увек није био спреман за главну сцену? Како ће све то деловати на Рикарда и колико је уопште имало смисла овако рано га упарити са Максом: да би оправдао висок рејтинг изборен уништавањем Фетела у сезони 2014, Аустралијанац би морао да буде убедљив у тимском дуелу са младом звездом; да ли ће такав исход негативно утицати на Максов развој и самопоуздање? Важи и обрнуто, ако Верстапен буде успео да се носи са искуснијим клупским колегом, шта то значи за Данијелову будућност?

На крају, да ли ће највећа жртва рокаде бити Карлос Саинц млађи? Прошле сезоне је значајно заостао у бодовима за Верстапеном, али немојмо заборавити да је на квалификацијама надмашио Макса. Промовисањем Холанђанина, делује да су врата првог тима за дужи период затворена за такође младог и веома брзог Шпанца, што га може навести да своју шансу потражи и ван окриља Ред Була. Коначно, шта ће се догодити са Квјатом? Многи су олако заборавили да је Рус прошлу годину завршио испред Рикарда у генералном пласману, а са 22 године његова каријера би тек требало да почиње. Сада је јасно да се то неће догодити у Ред Булу, али добар остатак сезоне у Торо Росу би могао да му помогне да избегне судбину Лиуција, Алгерсуарија, Буемија, Верња, једнако младих возача који су изникли испод скута Ред Була, само да би им се каријере у Формули 1 завршиле пре него што су заиста и почеле.

Позорница је постављена, протагонисти спремни. Суботње квалификације и недељна трка - у стандардном европском термину, од 14 часова - ће нам подарити прве назнаке о томе какви би могли да буду одговори на нека од постављених питања, али једно је сасвим сигурно: оволику знатижељу ће једна трка тешко задовољити.