Ускршња трка

Први на тој листи је актуелни светски шампион. Посвећени католик, Луис Хамилтон је познат као изразито религиозна особа и, мада јулијански календар ове године „касни" за грегоријанским целих 5 недеља, можда му баш ускршњи викенд у Русији донесе сада већ преко потребан преокрет. Розберг је у Кини уписао и трећу победу (шесту узастопну ако рачунамо и прошлу сезону) и сада има 36 бодова предности над Хамилтоном; још битније, статистика каже да су у историји само шесторица возача успели да тријумфују на прве три трке сезоне и сваки се на крају године окитио шампионском титулом. При томе, за разлику од Хамилтона, који све мање успешно глуми опуштеност, Никова здраворазумска логика поприлично импонује: "Ја јесам добро возио, али моји конкуренти су имали прилично лош почетак сезоне. Они ће се опоравити, а поготово Луис. Има још много до краја".

Да, ове године нас чека рекордна 21 трка и тек смо прешли прву седмину пута, али Формула 1 је много више од пуких бројки. У спорту у којем о првој стартној позицији неретко одлучују хиљадити делови секунде, понекад се заборавља да се заостатак надокнађују у глави, једнако колико и на стази. Луис Хамилтон, као и сви велики шампиони уосталом, није подешен за окружење у којем је неко бржи од њега и свака нова Розбергова победа - у идентичном аутомобилу - шаље додатни збуњујући сигнал, питање на које не постоји логичан одговор: због чега је Нико одједном бољи?
Превелика опуштеност? Дистракција услед силних џет-сет забава? Или можда чиста (не)срећа? Верујем да свако од нас има свој одговор, али једно је сигурно - једини одговор који ће Луису помоћи је онај на стази. Дивна ствар када сте троструки светски шампион је што вам није потребно много да повратите самопоуздање - једна добра трка и поново ћемо имати Хамилтон кога знамо. Али то мора бити наредна трка.

А то је, гле чуда, Сочи. Где је на једине две претходно одржане трке тријумфовао - Луис Хамилтон. Класични тилкедром на самој обали Црног мора није баш пронашао своје место у срцима навијача ван Русије, али померање трке са октобра на мај би могло да помогне да се та слика промени. Док хладно и не нарочито инспиративно окружење - стаза вијуга између попришта зимских олимпијских игара 2014. године - свакако остаје, очекивано повећање температуре стазе за двадесетак степени би могло да одигра кључну улогу у избегавању понављања досадних трка које смо гледали приликом претходна два гостовања у Русији.

Посебно ће бити интересантно видети како ће топлија стаза утицати на перформансе гума приликом проласка кроз већ чувену кривину 3 (није ли време да добије званично име достојно своје грандиозности?), полукруг око платоа на којем су се додељивале олимпијске медаље. При хладнијем асфалту предња десна гума је прилично лако трпела енормне латералне силе у кривини која траје читаву вечност, али шта ако овај пут не буде тако? Уз поново различит избор гума водећих тимова, сва ће прилика да ће за Сочи важити она дечја - трећа срећа.

Ферари и даље више вреба него што заиста прети на стази али када се напокон све коцкице сложе - квалитетан петак, добре квалификације, паметан избор гума и, чини ми се најважније од свега, врео асфалт - Мерцедес ће добити такмаца каквог није имао у претходне две сезоне. Фетел је ван аутомобила симпатичан момак са ванредним смислом за хумор, али за воланом управо немилосрдна, на све спремна прорачуната машина и ако таквим ставом и неће придобити много поштовалаца, управо је оно што је Маранелу потребно да би се Скудерија вратила на страну победника. У Кини је, не први пут, Кими био једна од Фетелових жртава и не могу а да се не запитам да ли ће Финац још дуго лаконски прихватати такве исходе, сада када после много година има на располагању аутомобил који може да се бори за врх. За његово, а и за наше добро, надам се да неће.

Ту је сада и Ред Бул, којем стаза у Сочију истина неће нарочито одговарати, али са шасијом која извлачи више него што је још увек слабашни, у Таг Хојер маскирани Рено, спреман да пружи, конкуренти би морали да почну да их се прибојавају. Нова верзија мотора стиже у Канади, и ако је веровати гласинама, вреди добрих пола секунде по кругу, што би аустријску екипу могло да промовише у (бар) редовног протагонисту борбе за место у прва два реда. Данијел Рикардо још увек нема иза себе статистику која би то потврдила, али има све карактеристике будућег светског шампиона и једва чекам да га видим у прилици да се заиста бори за титулу. Квјат, са друге стране, мора да искористи ову сезону да се добро прода јер би штета била да тако млад остане без места у конкурентној екипи када се догодине реализује неизбежна промоција Макса Верстапена у први тим Ред Була.

На крају, један од оних којима је неопходан преокрет је и Фернандо Алонсо. У низу од десет трка без бодова, чиме је надмашена и почетничка сезона у Минардију, бившем двоструком шампиону света је потребна сва помоћ коју може да добије. Срамотни биланс у 2016. години - један бод за некад моћни, а и даље богати Мекларен - постаје још гори када се узме у обзир да је тај једини бод освојио резервни возач, и једино што Хонду још увек штити од беса Рона Дениса је проста чињеница да екипа из Вокинга нема резервну опцију када је у питању мотор. То не значи да је притисак на двојицу светских шампиона ишта мањи, а поготово је оптерећујући за Алонса, којем би добро дошло мало милосрђа на највећи хришћански празник. Авај, за разлику од Хамилтона, Шпанац је тврди атеиста:

„Немам никакав однос са Богом, и никад нисам ни желео да га имам. Не верујем у судбину, или у било какву вишу силу: ако се авион сруши и људи изгину, то сигурно није зато што је небо тако желело".

Квалификације почињу у суботу у 14 сати по нашем времену, а дан касније, у истом термину ћемо видети коме ће овогодишњи Васкрс бити заиста - срећан.