Поглед у ретровизор

Што није нарочито добра вест уколико нисте навијач Хамилтона и/или Розберга, јер доста тога указује да нас можда чека још једна година доминације Сребрних стрела. Због тога предлажем да, уместо да се бавимо оним што ћемо видети у пустињском краљевству, овога пута одвојимо време за стављање у контекст онога што смо видели у Мелбурну.

Апсолутни утисак отварања сезоне мора бити невероватан ниво безбедности који је Формула 1 постигла током година. Чињеница да је после онаквог удеса Алонсо завршио „само"* са неколико напуклих ребара и малим пнеумотораксом (ваздушни џеп између плућа и грудног коша) ме у исто време испуњава и неизмерном срећом али и ужасном тугом при помисли колико је живота сјајних храбрих младих људи могло бити сачувано да је питању сигурности возача, редара и гледалаца на време почела да се поклања већа пажња. Најмање је битно што смо остали ускраћени за потенцијално епске дуеле Шумахера и Сене у другој половини '90-их година (да није било Имоле '94), Жила Вилнева у борби са Пиронијем, Пикеом, Простом, Менселом и Сеном током '80-их (да се током '82. нису догодили Золдер и Хокенхајм), или и иначе невероватне борбе '70-их уз Риндта, Севера и Петерсона (без црних викенда у Монци '70. и '78. и Воткинс Глену '73. године). Али какве би то трке биле.

На неки помало морбидан начин, Алонсова (не)срећа се догодила у правом тренутку, усред бесмислене расправе о томе да ли је Формули 1 потребна заштитна капсула око главе возача, односно да ли је решење које је Ферари тестирао пре почетка сезоне - „ружно". Оног момента када је Фернандо изјавио да би и те како желео да је у Мелбурну имао капсулу свака расправа би требало да престане, јер било које решење које може да сачува макар један живот мора бити одмах примењено, колико год „ружно" било.

Позитивни коментар после Аустралије иде и новим правилима у вези са гумама, будући да је већ прва трка убедљиво демонстрирала да већи избор значи и боље тркање. Што може да звучи као парадоксалан закључак јер у Мелбурну победник није никога претекао на стази, али претицања је и те како било, а што је још битније, већ сада је јасно да увођење треће мешавине има потенцијал да утиче на исходе у наредним тркама, јер је, ако ништа друго, шанса да се промаши у избору гуме порасла са 50 на 66%.
Не мање фасцинантан је и додатни ефекат новог правила, могућност да пре самог тркачког викенда добијемо увид у избор типова гума које су возачи направили. И у Бахреину (на слици) ћемо тако видети интригантне разлике, што најављује занимљиве тактичке борбе.

Нова правила у квалификацијама, са друге стране, представљају потпуни фијаско, чега су одмах постали свесни и возачи и тимови. Па је зато сасвим логично што ћемо их - поново гледати и у Бахреину?! Дивна парадигма за тренутно стање у Формули 1, јер без обзира што сви знају да нешто не функционише, процес промене правила уколико идеја крене одоздо, из базе (читај: тимови, возачи, навијачи) је немогуће компликован и временски заметан посао. Није искључено ни да је цело замешатељство намерно осмишљено како би газда Берни ипак прогурао неку од својих бесмислених идеја, као што су обрнути стартни распоред, додавање баласта или чак извлачење стартних бројева на лутрији (?!), наспрам чега чак и „нови" систем делује фантастично, зар не?

Није онда чудно да смо у међувремену добили и отворено писмо Удружења гран при возача (ГПДА), у којем се, у потезу који није виђен још од чувеног штрајка возача у Кјаламију, пред почетак сезоне 1982. године, изражава незадовољство променама које су увођене последњих година, али и менаџментом, начином одлучивања и уопште правцем којим се Формула 1 креће. Иако су возачи у саопштењу пажљиво одмеравали речи, избегавајући директно именовање криваца, јасно је коме је писмо намењено, тако да би тек требало да очекујемо нове наставке ове потенцијално изузетно узбудљиве саге.

Коначно, ако је судити по трци којом је отворена сезона, 2016. година нам је донела солидан број нових наративних токова. Четвртом победом заредом (ако рачунамо и претходну годину) Розберг је сигурно узнемирио актуелног двоструког шампиона, колико год се Хамилтон трудио да покаже да није тако. Иако је неспорно Розберг тај који је - након три године у којима је губио од клупског друга - под притиском да коначно докаже да ли је материјал за Светског шампиона, уколико би се победнички низ наставио и у Бахреину, део тог притиска би се сручио и на Луиса, што можда и није тако лош исход, поготово ако већ морамо да истрпимо још једну Мерцедесову доминантну годину.
Ферари је напредовао, али и даље недовољно да би могао да се равноправно бори са Трокраком звездом, те отуд не чуди коцка са супер меким гумама у Аустралији. Агресивна стратегија показује да је Ферари жељан борбе и понека победа не би смела да им измакне, али да би били прави такмац за титулу, биће потребно доста среће а поготово континуиран развој аутомобила како сезона буде одмицала.

Мене лично је у Мелбурну ипак највише импресионирао Ред Бул. Нова Њујиева шасија поново ради сјајан посао у покушају да надокнади лимите Реноовог агрегата (маскираног у Таг Хојер из чисто маркетиншких разлога) који и поред неспорног напретка и даље значајно заостаје у односу на Мерцедес и Ферари. Јасно је зашто ни немачка ни италијанска екипа нису прошле године пристале да снабдевају моторима тим Дитриха Матешица, који би са бољим погоном поново био озбиљан претендент на титулу.

Полако се буди и Мекларен, чије коначне домете у 2016. години још увек није лако предвидети, али је напредак у односу на протеклу сезону евидентан. На њихову жалост, а нашу радост, битка за средину табеле ће ове године бити узбудљивија него икад, јер ће екипа из Вокинга морати да уложи озбиљне напоре да се избори са Вилијамсом, Ред Булом, Торо Росом и Форс Индијом, а уколико наставе са развојем мотора и Рено би могао да постане такмац.

На крају, не могу а да не споменем и младог Верстапена, чији таленат и брзина су просто запањујући, али за мене још увек у сенци иритантне препотенције коју тинејџер редовно демонстрира. Дечко је несумњиво будући шампион, али размажени коментари током трке би могли да му озбиљно умање будућу навијачку базу, што би било штета. Препотенција ретко нашкоди резултату када је таленат присутан (сетимо се почетака Сене и Шумахера), али прави непријатеље на стази и око ње, што у данашњем корпоративном окружењу Формуле 1 Максу уопште није потребно.

А Бахреин? Чудна стаза, која је своју срећу пронашла преласком на вечерњи термин, чиме је мраком сакривена непривлачна празнина пустиње око аутодрома и на трибинама, али и додата нова варијабла у виду промене температуре, са хлађењем асфалта како трка одмиче, што има велики утицај на понашање гума. Пирели је тимовима ставио на располагање исте мешавине као и у Аустралији (у трећем делу квалификација обавезна супер мека, на трци се мора користити и мека или средња мешавина), а како је Бахреин последњих година и са само два типа гума умео да награди маштовиту и храбру тактику, нема разлога да тако не буде и овај пут. Уз то, кочнице ће бити на много тежем испиту него у Мелбурну, а температура значајно виша од оне на којој су нови модели до сада тестирани, што додатно може измешати поредак у каравану, додуше током трке, пре него током (по свему судећи поново ужасних) квалификација. У недељу забава почиње у 17 часова, у истом термину као и мучење у суботу, али стара изрека каже како је „у Формули 1 све могуће и најчешће се и дешава", па хајде да се наоружамо стрпљењем за квалификације - ко зна, можда и у суботу поподне добијемо мало више него пре две недеље.

*Фернандо ће услед повреда прескочити Бахреин, а мењаће га Стофел Вандорн, најуспешнији возач у историји ГП2 шампионата.