Прашњава трка

За разлику од (углавном) неуспешних покушаја да се Формула 1 запати у земљама са врло мало тркачке традиције, Бахреин је на неки чудан начин успео тамо где су Кореја, Турска, Индија, донекле и Кина - озбиљно подбациле. Кажем чудан због тога што, када се подвуче црта, испада да је Бахреин од Формуле 1 добио више него што јој је заузврат пружио, користећи се врло једноставним триком. Није ни покушао да јој ишта пружи. Док је у Турској Формула 1 добила, из тркачког угла, један од најузбудљивијих аутодрома, у Индији пуне трибине врло пасионираних навијача, у Кини чудесно модерну писту, са најдужим правцем у календару а у Кореји стазу око које је била планирана изградња читавог новог града, у Бахреину смо „почашћени" прашњавим парчетом асфалта усред пустиње и традиционално најмањим бројем гледалаца. Додајмо томе и да, за разлику од споменуте 4 земље, које заједно чине тржиште од скоро 3 милијарде људи - самим тим и фантастичну прилику за Формулу 1 и све њене спонзоре - у Бахреину живи мање људи него у Београду. Закључак се сам намеће: за разлику од носиоца комерцијалних права који се из Персијског залива сваке године враћа пуних џепова, Формула 1 од богате краљевине не добија готово ништа. Ако не рачунамо лош публицитет због доласка у земљу са озбиљним политичким превирањима услед којих је трка 2011. године морала да буде отказана.

Но, како се Формула 1 вози тамо где Берни каже, а не тамо где би навијачи желели (наставите низ: Брендс Хеч, Имола, Пол Рикар, Аделаида, Зандворт, Кјалами...), ето нас овог викенда поново на Сахиру, где смо потпуно неочекивано, прошле године гледали једну од најузбудљивијих трка сезоне, својеврсан вишебој клупских колега. Да ли је реприза могућа и ове године?

Трка у Кини је била својеврсна шетња за Мерцедес, али усудио бих се да кажем да је, једнако као и Фераријева победа у Малезији, и Шангај дао помало искривљену слику правог односа снага, само у супротном правцу. Из неколико разлога, годинама уназад стаза у Кини фаворизује Сребрне стреле, вероватно највише због тога што је температура асфалта традиционално једна од најнижих у сезони, мада се не сме искључити ни утицај дугачког правца који фаворизује снагу мотора. Као резултат смо добили трку у којој је Мерцедес био недодирљив, што нећемо тако често гледати ове године.

Већ Бахреин је могао да буде потенцијална клопка за немачку екипу, само да није од прошле године трка пребачена у ноћни термин. У дневним условима, под жарким пустињским сунцем, Ферари би знао како да искористи хармонију својег аутомобила и Пирелијевих гума, па ни понављање исхода виђеног на Сепангу не би било превелико изненађење. У ноћним условима, са температуром асфалта која је ближа условима у Кини, Скудерија ће ипак своју прилику највероватније морати да чека из другог реда, али ако је судити по слободним тренинзима у петак, довољно близу да капитализује и најмању грешку шампонског тима.

Због тога ће терет обезбеђивања забаве поново бити на леђима Ника Розберга. Не зато што он то дугује нама, гледаоцима, већ зато што је последњи тренутак да покаже да може да буде озбиљан такмац у борби за овогодишњу титулу. Уз додатно захлађење односа између Хамилтона и Розберга - резултат Никових јавних прозивки на конференцији за медије после трке у Кини - борба за титулу Мерцедесових возача би могла да буде много атрактивнија, само када би Немац мање причао у медијима, а више на стази. За почетак, Розберг би морао да дестабилизује Хамилтона бољим наступом на квалификацијама, па нека то буде жеља неутралних навијача за Бахреин.

Слично важи и за Кимија Раиконена, који за сада није успео да се супротстави Фетелу, иако на први поглед делује да су возачи Пропетог коњића прилично изједначени. Финцу на крају сезоне истиче уговор, а да би Ферари активирао опцију продужења за још годину дана резултати аутомобила са бројем 7 би морали да буду много бољи. Ја и даље верујем да ово ипак није опроштајна сезона за момка који је много тога доброг дао Формули 1, и да ћемо у 2015. Кимија бар још једном гледати на највишем степенику победничког подијума.

Ипак, у највећем проблему на старту године је Данил Квјат. Не толико због сопственог неуверљивог почетка у Ред Булу, већ превасходно због сјајног 17-годишњег Макса Верстапена у сестринској екипи Торо Роса. Уколико до половине године млади Рус не почне да озбиљно изазива Рикарда, и на квалификацијама и на тркама, бојим се да ће доћи у опасност да му се у 20. години заврши каријера не само место у Ред Булу већ и у Формули 1.

Ни Ботасу баш не иде како је планирао, јер за некога ко већ годинама слови за будућег шампиона доминирање над клупским другим представља први домаћи задатак, а Маса за сада не делује да је спорији од Валтерија. У Формули 1 време брзо пролази, а пут од младе наде до заборава је веома кратак - погледајмо Хилкенберга - што дуел Ботаса и Масе ове године чини посебно интересантним.

Најзад, у незавидном положају је и даље и некада моћни Мекларен. Невешти ПР - у којем предњачи Алонсо - који нас убеђује како су у тиму сви срећни је у колизији са суровом реалношћу у којој екипа из Вокинга не успева ни да се квалификује унутар првих 15, а камоли да стигне до бодова. У Кини напретка није било, а у Бахреину чак и да га буде, сигурно неће бити спектакуларан.

Квалификације у суботу и трка у недељу се возе у 17 часова по нашем времену, а најзабавнији статистички податак каже да су у досадашњих 10 трка само 4 пута до победе стигли возачи који крећу са прве позиције.