Сузука, место где настају легенде

Разлог је јасан - реч је о класичној возачкој стази, можда и највећем тесту тркачке способности у сезони. Нигде другде не постоји место која комбинује све познате елементе - брзе и споре кривине, укоснице и правце - и притом природно „тече", тако да је возачки осећај добро извезеног круга бар једнако добар као онај на Спа, стази са којом се Сузука најчешће пореди.

Други разлог лежи и у чињеници да је Сузука, као ни једна друга стаза, била поприште неких истински епских трка које су саставни део модерне легенде о Формули 1. Чак 12 пута овде се одлучивало о титули светског првака, и то у директном обрачуну истинских асова, Менсела и Пикеа, Сене и Проста, а затим и у целој серији обрачуна Михаела Шумахера против Хакинена, Раиконена и Алонса.

Није на одмет ни то што је стаза на обали Пацифика у близини Нагоје дом и најбрже кривине у календару Формуле 1. Не баш инспиративног имена, 130Р је застрашујућа лева кривина којом најхрабрији пролазе под пуним гасом, брзином већом од 300 километара на сат. Осим уколико се не прерачунају, па као Ален Мекниш у квалификацијама за трку 2002. године заврше са друге стране заштитне ограде, у шоку се чешкајући по глави.

Ове сезоне Сузука неће одлучивати о титули али у сезони у којој се, на само шест трка до краја, још увек четири возача из четири различита тима боре за наслов одлука о титули ће једноставно морати да сачека до Интерлагоса.

Ипак, после свега што се издешавало у последњих десет дана, интересовање за трку у Јапану не може бити веће.

Без обзира на шушкање да би тако нешто могло да се догоди, потврда вести да Хамилтон после 14 година напушта Мекларен и од следеће сезоне прелази у Мерцедес је ипак дочекана углавном са неверицом. Не само зато што је Мекларен развијао Луиса од његове тринаесте године, или због тога што Хамилтон својом вољом прелази из бољег тима у објективно лошији, већ и зато што се на крају испоставило да разлог за такву одлуку није лежао у финансијским разлозима, већ пре свега у Луисовој жељи за новим изазовом.

Оваква Хамилтонова одлука је онолико луда, колико и храбра. Луда зато што не могу да се сетим када се последњи пут десило да врхунски возач својом вољом замени бољи тим за лошији, али и храбра зато што ће Луисова репутација уколико успе да од Мерцедеса направи шампионски тим порасти више него што би то икад било могуће у Мекларену. Много је оних који су у Британцу видели размаженог клинца којем су сви путеви били отворени и пре него што је стигао до Формуле 1, јер је заиста реткост да млад возач добије прилику да дебитује за један од најбољих, ако не и најбољи тим на свету. За разлику од Алонса, који је занат пекао у Минардију, Кимија који је почео у Зауберу или Фетела који је кренуо од Торо Роса, Хамилтон је од прве трке имао на располагању аутомобил у којем се може побеђивати, па је у првој сезони титулу изгубио само услед невероватног сплета околности, а онда то исправио већ наредне године. Међутим, иако су сви очекивали да титула освојена 2008. године буде само прва од многих, испоставило се да је и даље једина коју је Луис освојио, упркос томе што се Хамилтон сматра најбржим возачем данашњице.

Колики је ризик Британац прузео видеће се већ до краја ове сезоне. Уз аутомобил који је тренутно толико брз да Хамилтона ставља у позицију првог фаворита на свим преосталим тркама до краја године, титула је, уз мало среће која је увек неопходни састојак, и даље била релативно на дохват руке. Одлуком да напусти Мекларен, Хамилтон је своје шансе значајно умањио, јер је тешко очекивати да ће се екипа из Вокинга борити за њега једнаким ентузијазмом као и до сада. Колико год се сви трудили да то не покажу, Хамилтонов потез је доживљен као издаја тима који му је пружио све, а као што је познато, издајице нико не воли.

Питање је дакле да ли ће Мекларен уопште инсистирати на томе да Батон помаже Луису у борби за титулу или ће се фокусирати само на борбу за титулу у конкуренцији конструктора, као што ме, без обзира на професионалност, уопште не би изненадило ни да видим проблеме за Хамилтона са механичарима током одласка на сервис током преосталих трка.

Ипак, један аспект Хамилтоновог трансфера који ме је посебно изненадио односи се на невероватно неспретан начин на који је Мерцедес целу ствар обавио. Иако је свима јасно да Шумахерова друга каријера није била ни налик ономе по чему је велики шампион требало да се заувек памти (а сада ће се памтити и по ове лоше три сезоне), начин на који је практично отеран у коначну пензију је благо речено срамотан.

Било би много коректније да је Мерцедес прво најавио Шумахерово повлачење, па би остао макар и привид да су Луиса ангажовали превасходно зато што остају без Михаела. Уместо тога, најавом Хамилтоновог доласка пре него што је седмоструки Светски шампион одлучио да ли остаје у каравану, Мерцедес је Шумахера оставио без опција за наредну сезону, и тако практично отерао у коначну пензију. Посебан парадокс лежи и у чињеници да је то урађено у најуспешнијој години Михаелове друге каријере, у којој је први пут успешно парирао Розбергу (у квалификацијама Михаел чак води 8:6). Заиста тужно.

Али вратимо се недељној трци.

Мекларен је у страшном налету и само због тога што је Луиса издао мењач у Сингапуру нису забележили четврту узастопну победу. На Сузуки су поново главни фаворити, с тим што ће Батон у трку кренути са пет места ниже позиције од оне коју избори на суботњим квалификацијама услед казне због замене мењача.

Највећег конкурента Мекларен ће овог викенда имати у возачима Ред Була, док Алонсо и у Јапан долази са аутомобилом који није довољно брз да би му омогућио борбу за победу. Посебан проблем за Ред Бул и Ферари могле би да буду гуме, јер су се после прва два слободна тренинга у петак  појавили извештаји да их аустријска и италијанска екипа пребрзо „троше", што може бити одлучујуће за исход недељне трке.

Нажалост, за разлику од помало дивљег пролећа, када је круг потенцијалних победника био много шири (Мерцедес, Лотус, Вилијамс, Заубер...), данас је тешко замислити да би на највишем степенику подијума могли да видимо некога ко није у бојама Мекларена, Ред Була и Ферарија. Ипак, на стази као што је Сузука, сви имају право на наду.

Уз избор између меке (жуте) и тврде (сребрне) мешавине, очекивана су две промене гума током трке, мада није искључено да се неки одлуче и за три сервиса. ДРС зона је ове године скраћена за 20 метара, али на Сузуки се може претицати и без ДРС-а, пре последње шикане у кругу, тако да је распон победничких стратегија већи него обично.

У суботу будилник за квалификације навијте на 7 ујутру, док у недељу можете да спавате сат дуже пошто трка почиње у 8 часова. Ако вам је то рано, сетите се само да је Сузука једна од последњих шест прилика да на делу видите Михаела Шумахера. За то вреди устати.