Лука Бошковић пети у Европи, Тентоглу четврти пут континентални шампион у скоку удаљ

Лука Бошковић заузео је пето место у финалу скока удаљ на Европском првенству, пошто је у последњој серији остварио резултат од 8,08 метара.

Бошковић је финале почео скоком од 7,91 метар, а у другој серији је поправио резултат на 7,94. У трећем покушају скочио је 7,84, да би у четвртој серији забележио 7,91 метар.

Српски атлетичар је у петој серији направио велики помак и стигао до 8,03 метра, што је тада био његов најбољи резултат у финалу.

У последњем покушају успео је да додатно поправи резултат на 8,08 метара, али није успео да напредује на табели.

Титулу европског шампиона одбранио је Милтијадис Тентоглу из Грчке, који је најбољи резултат од 8,44 метра остварио у четвртој серији. Сребрну медаљу освојио је Швајцарац Симон Ехамер са 8,29, док је бронза припала Божидару Сарабојукову из Бугарске, који је у последњој серији скочио 8,26 метара.

Грк је победом одбранио титулу и постао првак Европе на отвореном четврти пут узастопно (Берлин 2018, Минхен 2022, Рим 2024. и Бирмингем 2026.), изједначивши историјски рекорд Хајке Дрекслер. Поред тога, укупни биланс његових европских злата сада износи седам титула (четири на отвореном и три у дворани).

Додајмо, ово је био први наступ Луке Бошковића у финалу сениорског Европског првенства. У квалификацијама је уписао резултат од 8,33, али му се ово достигнуће неће рачунати као лични рекорд јер је ветар у леђа био јачи од недозвољена +2,4 метра у секунди.

Поред тога, ово је била и прилика да млади Бошковић оборио национални рекорд на отвореном од 8,45 метара, постављен још 1. августа 1975. године у Монтреалу скоком Ненада Стекића.

Бошковић је у Бирмингему показао да српска атлетика у скоку удаљ може да рачуна на ново велико име.

Под патронажом прослављеног Драгутина Топића, Бошковић постепено гради пут ка врху европске атлетике. Иако је још на почетку сениорске каријере, наступ у финалу Европског првенства и резултат од 8,08 метара показују да је реч о атлетичару од којег се у годинама које долазе много очекује.

Србија добија наследника велике традиције коју је у скоку удаљ обележио Ненад Стекић, а Бошковић прилику да, уз искуство и вођство Топића, ту традицију настави и једног дана нападне највеће резултате.

Бугарин је скочио 8,26 метара у шестој серији и престигао Балдеа коме је 8,18 био најбољи скок у финалу. Овим је Сарабојуков дошао до бронзане медаље у последњем покушају.

Бошковић је завршио такмичење на Европском првенству у Бирмингему. Последњи скок младог српског атлетичара је био и најбољи у овом финалу.

Португалац је скочио 8,18 у шестој серији и дошао до трећег места. Бошковић је пао на шесто место, а пред њим су одлучујући тренуци.

После пете серије финала скока удаљ, Тентоглу је и даље на челу са 8,44 метра. Ехамер је други са 8,29, а Божидар Сарабојуков трећи са 8,10 метара. Франческо Еторе Инзоли је четврти са 8,04.

Лука Бошковић је у петој серији скочио 8,03 метра, што је његов најбољи резултат у финалу, али је остао на петом месту.

У последњој серији Бошковићу је за бронзану медаљу потребан скок од најмање 8,11 метара, којим би претекао Сарабојукова. За сребро би морао да надмаши 8,29 метара, колико тренутно има Симон Ехамер.

У петој серији је млади српски атлетичар прескочио осам метара и то уз ветар груди од 1,3 метра у секунди. Бошковић је тренутно пети и остао му је још један скок у финалу Европског првенства.

После четврте серије дошло је до промене на врху. Тентоглу је у четвртом покушају скочио 8,44 метра и преузео прво место од Ехамера, који је остао на 8,29.

Трећи је Божидар Сарабојуков са 8,10, док је Франческо Еторе Инзоли четврти са 8,04 метара.

Герсон Балде је поправио резултат на 7,98 и сада је пети, док је Лука Бошковић пао на шесто место са 7,94 метара. Српски представник у четвртој серији није поправио свој најбољи резултат.

Седми је Касерес са 7,92 метара. Од седморице који су после треће серије наставили такмичење, Касерес је у четвртој серији преступио.

Грк је скочио 8,44 у четвртој серији и вратио се на прво место.

Српски атлетичар је у четвртој серији скочио 7,91, баш као и у првом покушају. Балде је у овој рунди уписао 7,98 и преузео пето место Луки Бошковићу.

После треће серије финала скока удаљ води Ехамер са 8,29 метара, испред Тентоглуа са 8,27 и Сарабојукова са 8,10.

Франческо Еторе Инзоли је четврти са 8,04, док је Лука Бошковић остао на петом месту са 7,94 метара. Српски представник је у трећој серији скочио 7,84, па није поправио најбољи резултат.

Касерес је шести са 7,92, Герсон Балде седми са 7,91, а Петр Мајндлшмид је осми са 7,81, али је у трећој серији одустао од покушаја.

Следе Хаиме Гера са 7,73, Лестер Лескај са 7,72, Јани Сампсон са 7,59 и Арчи Јео са 7,48 метара.

После три серије, првих осам наставља такмичење у преостале три серије.

После прилично добрих уводних скокова, Лука Бошковић је сада скочио 7,84.

Грк и Бугарин су у трећој серији скочили 8,27, односно 8,03. И то није било довољно да надмаше Швајцарца. Ехамер је у трећем кругу скочио 6,15, лоше се одразио и то је утицало на резултат.

После друге серије финала скока удаљ на челу је Швајцарац Симон Ехамер, који је у другом покушају скочио 8,29 метара. Други је Тентоглу са 8,27, а трећи Сарабојуков са 8,10 метара.

Италијан Франческо Еторе Инзоли је у другом покушају стигао до 8,04 и четвртог места, док је Лука Бошковић поправио свој резултат на 7,94 метара и тренутно је пети.

Шести је Еусебио Касерес са 7,92, седми Герсон Балде са 7,91, а осми Петр Мајндлшмид са 7,81 метара.

Следе Хаиме Гера са 7,73, Лестер Лескај са 7,72, Арчи Јео са 7,48 и Јани Сампсон са 7,46 метара.

После две серије свих 12 финалиста, Бошковић је на петом месту и у доброј позицији у борби за пласман у завршне три серије.

Појачава ниво српски атлетичар. Скочио је три центиметра више у односу на први круг уз ветар у груди од 1,3 метра у секунди. Бошковић је тренутно пети.

Швајцарац је скочио 8,29 и дошао до прве позиције. Ехамер је у првом покушају направио преступ.

После прве серије финала скока удаљ води Тентоглу са 8,27 метара, док је Сарабојуков други са 8,10.

На деоби трећег места су Герсон Балде и српски представник Лука Бошковић са по 7,91 метара. Балде је до тог резултата стигао уз ветар у груди од 2,2 метра у секунди, док је Бошковић свој скок остварио уз ветар од минус 0,3 метра у секунди.

Пети је Петр Мајндлшмид са 7,81, следе Франческо Еторе Инзоли са 7,80, Лестер Лескај са 7,72, Хаиме Гера са 7,60, Арчи Јео са 7,48 и Јани Сампсон са 7,46 метара.

Симон Ехамер и Еусебио Касерес су у првој серији преступили.

Одличан први скок Луке Бошковића - 7,91 у првој серији. У овом тренутку је на трећој позицији. Остала су још четири такмичара у првом кругу. Само су Тентоглу и Сарабојуков бољи после прве рунде од српског атлетичара.

У првој серији финала скока удаљ шесторица атлетичара изашла су на залетиште, а најбољи резултат остварио је Тентоглу. Олимпијски шампион из Грчке скочио је 8,27 метара, док је Божидар Сарабојуков из Бугарске забележио 8,10. Италијан Франческо Еторе Инзоли достигао је 7,80, Лестер Лескај је уписао 7,72 у првом покушају, а Белгијанац Јани Сампсон 7,46 метара. Симон Ехамер и Еусебио Касерес су преступили у првим покушајима.

Тентоглу је био први на залетишту и у првом покушају скочио је 8,27 метара. 

За који минут почеће програм у финалу дисциплине скок удаљ у мушкој конкунренцији на Европском првенству у Бирмингему.

Божидар Сарабојуков, Бугарска, лични рекорд 8,49 м, најбољи резултат сезоне 8,49 м

Симон Ехамер, Швајцарска, лични рекорд 8,51 м, најбољи резултат сезоне 8,51 м

Франческо Еторе Инзоли, Италија, лични рекорд 8,27 м, најбољи резултат сезоне 8,27 м

Еузебио Касерес, Шпанија, лични рекорд 8,37 м, најбољи резултат сезоне 8,19 м

Јани Сампсон, Белгија, лични рекорд 8,02 м, најбољи резултат сезоне 8,02 м

Лестер Лескај, Шпанија, лични рекорд 8,35 м, најбољи резултат сезоне 8,22 м

Лука Бошковић, Србија, лични рекорд 8,23 м, најбољи резултат сезоне 8,23 м

Петр Мајндлшмид, Чешка, лични рекорд 8,03 м, најбољи резултат сезоне 7,91 м

Арчи Јео, Велика Британија, лични рекорд 8,06 м, најбољи резултат сезоне 8,06 м

Герсон Балде, Португалија, лични рекорд 8,46 м, најбољи резултат сезоне 8,46 м

Хаиме Гера, Шпанија, лични рекорд 8,17 м, најбољи резултат сезоне 8,15 м

Резултат од 8,33 метра Луки Бошковићу не рачуна се као лични рекорд зато што је остварен уз помоћ ветра у леђа који је био јачи од дозвољених +2,0 метара у секунди.

Финале Европског првенства у скоку удаљ одвија се кроз две фазе, у којима 12 најбољих скакача Старог континента има право на максимално шест покушаја.

У првој фази, сви атлетичари изводе по три уводна скока са циљем да обезбеде место међу осам најбољих на табели.

Након треће серије прави се пресек, када четири најслабије пласирана такмичара завршавају учешће, док се осам првокласних скакача пласира у велико финале.

У преостале три серије, атлетичари скачу у обрнутом редоследу у односу на тренутни пласман, што значи да лидер такмичења излази на залет последњи, чиме се драма доводи до врхунца.

Коначни шампион се одређује на основу једног, најдужег скока из било које од шест серија, а у случају идентичног резултата код двојице такмичара, пресуђује њихов други најбољи скок на такмичењу.

Ненад Стекић држи национални рекорд на отвореном од 8,45 метара, постављен још 1. августа 1975. године у Монтреалу.

У том тренутку то је био други најбољи резултат у историји светске атлетике и европски рекорд који и даље одолева као најстарији у српском спорту.

Страхиња Јованчевић је власник државног рекорда у дворани са прескочених 8,03 метара. Овај историјски резултат остварио је 3. марта 2019. године на Европском првенству у Глазгову, чиме је пробио магичну границу и освојио бронзану медаљу.

Лука Бошковић је најновија претња за "вечни" Стекићев рекорд. Двадесетогодишњи ас је у квалификацијама Европског првенства у Бирмингему скочио фантастичних 8,33 метра, што је само 12 центиметара мање од рекорда, али резултат није званично признат због прејаког ветра у леђа (+2,4 м/с).

Лука Бошковић наступио је као први од укупно 13 српских представника на шампионату Старог континента у Великој Британији.

Репрезентативац Србије је, иначе најмлађи учесник квалификација, у првој серији преступио, али је већ у другом покушају забележио одличних 8,04 метра. У трећој серији уследио је још бољи скок – 8,33 метра, али се резултат неће рачунати као лични рекорд јер је ветар у леђа био јачи од недозвољена +2,4 метра у секунди.

Бољи резултат од српског атлетичара имао је само Италијан Франческо Еторе Инзоли, који је скочио свега један центиметар више, док је треће место заузео Грк Милтијадис Тентоглу са 8,26 метара.

Европска атлетика је добила нову суперзвезду у најави, а Србија наследника легендарног Ненада Стекића.

Двадесетогодишњи Лука Бошковић, ученик прослављеног Драгутина Топића и најмлађи учесник такмичења, улази у финале скока удаљ на Европском првенству у Бирмингему са самопоуздањем.

Након што је у квалификацијама изненадио континент скоком од чак 8,33 метра, млади српски ас вечерас излази на залет у директну борбу за медаљу против олимпијског шампиона Милтијадиса Тентоглуа и најбољих скакача Старог континента.