Оно кад је наш тим катастрофално тукао бразилијанску репрезентацију

У прва два међусобна сусрета Југославија је победила Бразил – 1930. у Монтевидеу и 1934. на стадиону БСК-а у Београду. После 92 године, 20 првенстава света и 17 утакмица, држава чија је репрезентација "тукла" Бразилце више пута је променила име, државно уређење и границе, али трећу победу над "кариокама" још чекамо.

Репрезентација Југославије или Србије одиграла је укупно 19 мечева са Бразилом. Бразилци су славили десет пута, уз седам ремија и две победе нашег државног тима.

Када се статистика сведе на званичне утакмице одигране на првенствима света, Бразилци су два пута били бољи, два меча су завршена без победника, а репрезентација наше земље, први и за сада једини пут, славила је у Монтевидеу 1930.

"Бог те видео, наши победили Бразил"

Ривалитет репрезентација две удаљене земље почео је на првом Светском првенству у фудбалу 1930. године. Жреб је Бразил и тада Краљевину Југославију сместио у Групу 2, заједно са Боливијом.

На Стадиону "Гран парк сентрал" у Монтевидеу Југославија и Бразил су 14. јула 1930. одиграли прву утакмицу Групе 2, а свет је видео прворазредну сензацију и тријумф једне европске селекције над великим фаворитом из Јужне Америке.

Југославија је већ после првог полувремена водила 2:0 головима Александра Тирнанића и Ивице Бека, а Жоао Коељо Нет, познатији као Прегињо, успео је у 62. минуту само да ублажи пораз Бразилаца.

Прву и за сада једину победу у званичним сусретима са Бразилом извојевали су: Милован Јакшић, Милутин Ивковић, Драгослав Михајловић, Милорад Арсенијевић, Љубиша Стефановић, Момчило Ђокић, Александар Тирнанић, Благоје Марјановић, Ивица Бек, Ђорђе Вујадиновић и Бранислав Секулић, предвођени селектором Бошком Симоновићем.

Обе репрезентације су касније победиле Боливију истим резултатом (4:0), па су Бразилци пре него што су очекивали морали назад у домовину, док је Југославија као првопласирана изборила учешће у полуфиналу, где је бољи био домаћин Уругвај.

"Наш тим је катастрофално тукао бразилијанску репрезентацију"

Четири године након Монтевидеа, остварена је и друга легендарна победа над "кариокама". Тирке, Моша и други репрезентативци Краљевине Југославије савладали су 1934. у Београду Бразилце са 8:4, што је и даље један од највећих пораза у историји јужноамеричке репрезентације.

Пријатељска утакмица одиграна је 3. јуна на стадиону БСК-а, а спектакл је гледало више од 12.000 гледалаца.

Бразилци су дошли у Београд директно из Италије, где су се такмичили на другом Светском првенству, на којем Југославија није учествовала, а одакле их је у првом колу елиминисала Шпанија.

Наслов на спортској страни Политике дан након утакмице гласио је: "И поред одличне игре јужноамеричке екипе, наш тим је катастрофално тукао бразилијанску репрезентацију са 8:4 (2:2)."

У историјској победи учествовали су: Чулић, Белошевић, Матошевић, Арсенијевић, Стевовић, Лехнер, Глишовић, Вујадиновић, Марјановић, Томашевић, Сарић, Петрак, Гајер и Тирнанић.

Победа која је пресела Бразилцима

Бразилци су 1950. били домаћини првог послератног Светског првенства, а репрезентација Југославије је, после два узастопна неуспеха у квалификацијама, обезбедила право да по други пут наступи на Мундијалу.

По вољи жреба, као и више пута кроз историју, па и ове године у Катару, у истој групи на Мундијалу нашли су се Југославија, Бразил и Швајцарска. Четврта екипа био је Мексико.

Југославија је прве мечеве против Швајцарске и Мексика без проблема решила у своју корист. Било је 3:0, односно 4:1, а пошто су Бразилци неочекивано поделили бодове са Швајцарцима (2:2), "плавима" је у окршају на чувеној "Маракани" био потребан само бод за пласман у "финалну групу".

Због бизарне повреде Рајка Митића, који је на путу од свлачионице до терена ударио главом у металну конструкцију и задобио дубоку посекотину, Југуславија је утакмицу почела са 10 играча.

Бразил је искористио ту предност и већ у 4. минуту је Адемир обрадовао више од 140.000 навијача. Митић се укључио у игру после двадесетак минута, али се до краја утакмице још једном затресла само мрежа Срђана Мркушића. Зизињо је средином другог полувремена поставио коначних 2:0 и послао "плаве" кућама.

Бразилцима је врло брзо пресела победа над Југославијом, а и цело Светско првенство... Такмичење у финалној групи (није се играло по нокаут систему) почели су убедљивим победама над Шведском (7:1) и Шпанијом (6:1).

Скоро 200.000 људи дошло је 16. јула на "Маракану" да навија за своју репрезентацију, којој је у последњој утакмици са Уругвајцима за титулу шампиона света био потребан само бод, пошто је Уругвај претходно одиграо нерешено са Шпанијом (2:2).

Бразилци су повели 1:0 у 47. минуту и деловало је да једном руком већ држе "трофеј Жила Римеа", али је Хуан Скијафино изједначио у 66, а Алсидес Ђиђа постигао победоносни погодак 11 минута пре краја меча. На Маракани је завладала неверица и најгласнија тишина у историји фудбала.

Опет тај Бразил

На Мундијалу у Швајцарској 1954. године Југославија је изборила своје треће учешће и трећи пут се задесила у групи са Бразилцима. Овај пут изузетно јаку конкуренцију допунили су Француска и Мексико. Према новим пропозицијама у четвртфинале су ишле по две најбоље екипе из сваке групе.

У првом колу "плави" су са минималних 1:0, голом Милоша Милутиновића, победили Француску, а Бразил је до врха напунио мрежу Мексика (5:0).

Пред међусобни дуел реми је и за једне и за друге био повољан резултат, па се утакмица у Лозани завршила управо тако. Бранко Зебец је у 48. довео тим Југославије у вођство, а изједначио је Диди у 69. минуту меча.

"Кариоке" су заузеле прво место у групи захваљујући бољој гол-разлици, а Југославија је у наредну фазу такмичења прошла као другопласирана.

И једни и други су после четвртфинала морали да пакују кофере, пошто је Југославија изгубила од будућег шампиона Западне Немачке (0:2), а Бразил од другог финалисте – Мађарске (2:4).

На овом Мундијалу први пут је у југословенском фудбалу заживела институција "селекторске комисије" – тим је у Швајцарској водило чак пет стручњака, пошто су Александру Тирнанићу и Леу Лемешићу током припрема придружени Милован Ћирић, Фрањо Велфл и Бранко Пешић.

Пелеов опроштај на "Маракани"

До наредног сусрета на Светском првенству, Југославија и Бразил одиграли су више пријатељских мечева од којих се по значају издваја онај 18. јула 1971. године, у којем су репрезентативци Југославије имали част да увеличају Пелеов опроштај од националног тима.

Вече уочи своје последње утакмице у дресу репрезентације, легендарни Пеле је био гост амбасаде Југославије у Рио де Жанеиру. Амбасадор Мирко Остојић предао му је Орден југословенске заставе са златном звездом, по налогу Тита.

Један од најбољих фудбалера свих времена опростио се од националног тима на "Маракани", одигравши једно полувреме пред око 170.000 гледалаца.

Утакмица је завршена резултатом 2:2. Џајић, коме је то био 50. наступ у селекцији Југославије, затресао је мрежу домаћина у 34. минуту. Ривелињо је изједначио на 1:1 (60), Жерсон донео предност Бразилцима (66), а коначан резултат поставио је Јерковић снажним ударцем под пречку, са око 30 метара – 2:2.

Франкфурт '74. и прва утакмица без голова

После двадесет година паузе, Југославија и Бразил поново су укрстили копља на Светском првенству у Западној Немачкој 1974. године. Овога пута групу су попунили Шкотска и Заир.

Већ у првом колу "плави" су у Франкфурту ремизирали са браниоцем титуле и репрезентацијом која је освојила три од претходна четири Мундијала. Први пут у историји Југославија и Бразил одиграли су утакмицу без постигнутих голова.

Уследила је победа над Заиром од 9:0, а онда још један реми – 1:1 са Шкотском. Три репрезентације завршиле су групу са по четири бода, али су Југославија и Бразил на основу боље гол-разлике прошли даље и растужили Шкоте.

Поново по новом систему такмичења, Југославија је завршила у Групи Б финалне рунде, где се није прославила поразима од домаћина са 2:0, Пољске са 2:1 и на крају истим резултатом од Шведске.

Бразил је у својој групи завршио иза Холандије, па је морао да се задовољи утакмицом за треће место у којој је боља била Пољска (0:1).

Болан пораз у Москви

Током наредне 44 године, репрезентација државе која је мењала имена и границе одиграла је са Бразилом осам пријатељских утакмица, без забележене победе.

Пети и за сада последњи мундијалски сусрет (први пут) Србије и Бразила десио се пре четири године на Светском првенству у Русији, где су у Групи Е били још Швајцарска и Костарика.

После победе над Костариком, Србија је доживела шокантан пораз од Швајцарске, па је у последњем колу морала да јури победу над Бразилцима, али и ослушкује шта се дешава на мечу Швајцарске и Костарике.

Испоставило се да су Костариканци направили услугу Србији, пошто су откинули бод Швајцарској, али решења за Бразилце није било.

"Кариоке" су славиле головима Паулиња у 36. и Тијага Силве у 68. минуту утакмице у Москви и тако послале српске фудбалере назад у домовину већ после прве фазе такмичења.

Бразил је, заједно са Швајцарском, прошао у наредну фазу такмичења. У осмини финала су савладали Мексико са 2:0, али их је у четвртфиналу зауставила Белгија.

Сви дуели са Бразилом:

14.7.1930. СП Југославија - Бразил 2:1
3.6.1934. пријатељска, Југославија - Бразил 8:4
1.7.1950. СП Бразил - Југославија 2:0
19.6.1954. СП Југославија - Бразил 1:1
25.6.1968. пријатељска Југославија - Бразил 0:2
17.12.1968. пријатељска, Бразил - Југославија 3:3
19.12.1968. пријатељска, Бразил - Југославија 3:2
18.7.1971. пријатељска (опроштај Пелеа), Бразил Југосавија 2:2
2.7.1972. Куп независности, Бразил - Југославија 3:0
13.6.1974. СП, Бразил - Југославија 0:0
26.6.1977. пријатељска, Бразил - Југославија 0:0
30.4.1986. пријатељска, Бразил - Југославија 4:2
14.11.1989. пријатељска, Бразил - Југославија 0:0
30.10.1991. пријатељска, Бразил - Југославија 3:1
23.12.1994. пријатељска, Бразил - Југославија 2:0
23.9.1998. пријатељска, Бразил - СР Југославија 1:1
27.3.2002. пријатељска, Бразил - СР Југославија 1:0
6.6.2014. пријатељска, Бразил - Србија 1:0
27.06.2018. СП Србија - Бразил 0:2