Бисери и повеље - Немањићи

Гледаоци ће имати прилику да чују причу о једином сачуваном личном предмету Светог Саве, његовом штапу, затим причу о оружју и опреми средновековних јунака, о портретима владара на фрескама, дипломатији коју су водили Немањићи, крунисању Стефана Немањића, средњовековној музици и инструментима, костимима и моди, стварању култа и светородне династије, реликвијама које је Сава донео у Србију, о престоници и дворовима Немањића у Старом Расу. У серијалу учествују: др Марко Поповић, др Смиља Марјановић Душанић, др Радивој Радић, др Бојан Поповић, др Ивана Перковић, др Андреј Вујновић, др Даница Поповић и др Драган Војводић.

Уредник серијала: Светлана Илић
Монтажер: Мирослав Николов

I епизода: Жезло Светог Саве

У ризници манастира Милешеве данас се чува једини сачувани лични предмет Светог Саве. Реч је о штапу или жезлу који је архиепископу Сави, приликом његове посете Светој земљи, поклонио никејски патријарх. О томе како је штап изгледао, када је и на који начин реконструисан и како данас изгледа, говориће др Андреј Вујновић, музејски саветник Историјског музеја Србије.

II епизода: Владарски портрети

У задужбинама првих Немањића у Расу налазе се портрети српских владара, чланова њихових породица, затим властеле, обичних људи и духовника, односно највиших представника цркве. Проф. др Драган Војводић са Филозофског факултета, Одсека за историју уметности, говориће о томе како су владари насликани, да ли су изгледали онако како су представљени на фрескама, чији портрет је најверодостојнији и шта нам говоре њихови портрети?

III епизода: Чин крунисања 1217.

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу 1217. године је обављено крунисање Стефана Немањића за првог српског краља. Србија је тим чином званично постала Краљевина, призната и на Истоку и на Западу. О томе како је круна стигла из Рима, на који начин је изведено прво крунисање и да ли је том чину присуствовао рашки епископ, говориће историчар др Смиља Марјановић Душанић са Филозофског факултета.

IV епизода: Дипломатијом до краљевине

Стефан Немањић, овенчан византијском титулом севастократора, од 1204. године покушавао је да од римског папе добије краљевску круну. Међутим, после много година чекања, тек 1217. године папски легат је дошао у Рас и крунисао га. О томе зашто се на круну чекало много година, каква је била дипломатија Немањића у том периоду, зашто је круну српском краљу могао дати само папа, говориће историчар Радивој Радић са Филозофског факултета.

V епизода: Реликвијама до харизме

Архиепископ Сава је са својих путовања по Светој земљи, у манастир Жичу донео највредније хришћанске реликвије. Колики је био значај Жиче и њене оснивачке повеље, зашто је Србији била потребна та сакрална аура, које светиње је Сава донео у отаџбину и зашто је мошти свога брата Стефана Првовенчаног пренео из Студенице у Жичу, само су нека питања на које ће одговоре дати др Даница Поповић из Балканолошког института.

VI епизода: Средњовековни ратници и оружје

Владавину Немањића обележиле су победе и порази у ратовима са великим силама Византијом, Бугарском и Угарском. Какво је било наоружање и опрема Немањића, да ли се разликовала од суседа, како је изгледала српска војска? Питања на које ће одговоре дати археолог др Марко Поповић из Археолошког института, који ће представити оружје и опрему српског средњовековног ратника.

VII епизода: Столно место Стари Рас

Престоница првих Немањића била је у Старом Расу. Међутим, поставља се питање где су били дворови српских владара, како су изгледали, да ли један од владарских дворова био на тврђави Рас, да ли су били палате или обичне куће, ко је у њима боравио? На ова и још много других питања одговоре ће дати археолог др Марко Поповић који је, више деценија, учествовао у археолошким истраживањима Старог Раса.

VIII епизода: Стварање култа

Велики жупан Стефан Немања био је родоначелник светородне лозе Немањића која је Србијом владала пуна два века. Био је храбар ратник и мудар политичар, оснивач прве српске средњовековне државе у Расу. Будући да је оставио дубок траг у целокупном верском и политичком животу српског народа, његови синови Стефан и Сава побринули су се да се монах Симеон, некада велики жупан, прогласи за светитеља. Др Даница Поповић из Балканолошког института говориће о томе како је стваран култ Светог Симеона, како су његове мошти из Хиландара стигле у Студеницу, шта је мироточење и како је манастир Милешева такође постала значајно култно средиште када је тело Светога Саве пренето из Трнова у Милешеву.

IX епизода: У ритму песме и плеса

Српска средњовековна музика развијала се у оквиру деловања византијске музичке културе у српској држави од 12. до 15. века. Појање које је било једногласно извођено солистички или у хору, у две певнице, као и музички инструменти, осликани су на многим фрескама. Др Ивана Перковић са Факултета музичке уметности говориће о музици и инструментима у средњем веку, о фрескама на којима су приказани музичари, хорови и инструменти, о Светом Сави и његовом појању.

X епизода: Златни појас и бисери

Највећа промена у сфери костима која се икада десила у историји човечанства била је у средњем веку. Одећа са малим бројем шавова постаје костим направљен од великог броја комада који се заједно уклапају, што је одлика и савременог костима. Зато се сматра да се средином 14. века појавила мода као феномен. Др Бојан Поповић из Галерије фресака говориће о српском средњовековном костиму, како је изгледао костим владара, властеле, представника цркве, а како костим обичних људи, шта нам говоре орнаменти на костиму, да ли је костим настајао у Србији или је био увезен, колико су утицаји са запада и истока утицали на изглед српског костима?