100 година од рођења Фредерика Фелинија на РТС 2

Федерико Фелини (Римини, 20. јануар 1920 - Рим, 31. октобар 1993) био је италијански филмски редитељ и сценариста. Рођен је у Риминију поред Рима. Поред Микеланђела Антонионија сматра се за главног покретача друге италијанске филмске ренесансе. За живота је сматран критичарем друштвених појава у италијанском грађанском друштву у послератном раздобљу, осликавао је економски просперитет и његове деформације. У Сједињеним Државама сматран је најреспектабилнијим европским редитељем, и особом чија је популарност била упоредива с најистакнутијим филмским звездама његовог доба.

Озбиљан рад на филму започео је 1945. године кроз сарадњу с редитељем Робертом Роселинијем, код којег је био косценариста и асистент редитеља у филмовима „Рим, отворени град" и „Паиса".

Први филм „Светлости варијетеа" режира заједно са Албертом Латуадом 1950. године, а први самостално режирани филм „Бели штрајк" снимио је 1952. године. Годину дана касније за филм „Дангубе", који је први на РТС-овом репертоару (20. јануара, РТС 2, 22.00 ч) добио је Сребрног лава на фестивалу у Венецији. Првог Оскара добио је за филм „Улица" 1954. године, као најбољи страни филм. Затим снима филмове „Пробисвет" и „Ноћи Кабирије", у коме је његова супруга Ђулијета Масина имала насловну улогу, што му доноси новог Оскара.

Након три године паузе у раду, 1959. године снима „Слатки живот" и „Сатурикон". За „Слатки живот" (који емитујемо 27. јануара) награђен је Гран пријем у Кану. За филм „Осам и по" (03. фебруара, РТС 2) с Марчелом Мастројанијем поново добија Оскара, а овај се филм сматра најуспешнијим након 1960. године.

10. фебруара на програму ће бити „Ђулијета и духови" који је посветио својој жени, глумици Ђулијети Масини, која је била и његова муза, а затим 17. фебруара као последњи филм из циклуса емитујемо - „Глас месеца", уједно и последњи Фелинијев филм.

Федерико Фелини режирао је укупно 20 филмова за које је музику увек радио Нино Рота. Петог Оскара добио је за животно дело, а уручен му је 1993. године. Недуго затим Фелини је преминуо од срчаног удара 31. октобра 1993. у болници у Риму, само дан након педесетогодишњице брака; а убрзо 23. марта 1994. преминула је и његова супруга Ђулијета.

Сви Фелинијеви филмови су провокативни, екстравагантни, рађени у његовом јединственом аутобиографском стилу који често карактерише фасцинација бизарним. Одликују се изванредном лепотом, интелектуалном дубином и изражавају сталну тежњу ка ширењу могућности аудио-визуелног језика за истраживање процеса стварања, друштва и ума.

Уживајте!