Шпагети-вестерни Серђа Леонеа

Циклус започиње са првим филмом „долар триологије" - За шаку долара (Per un pugno di dollari, 1964), који је снимио под псеудонимом Боб Робертсон, американизованом верзијом псеудонима његовог оца. Овај филм поставиће тематске и техничке оквире једног новог жанра који ће мало касније постати познат под називом шпагети-вестерн. Заснован на филму Акире Куросаве - Телесна стража (Yojimbo, 1961), самурајској авантури смештеној у Мејџи периоду, филм је постао познат и по првој већој улози Клинта Иствуда којом он стиче статус звезде. Филм је на програму 02. јула.

У ову вестерн трилогију, са Иствудом као безименим странцем, спадају још За долар више (Per qualche dollaro in piu, 1965) и Добар, лош, зао (Il buono, il brutto, il cattivo,1966), где Леоне до крајњих граница истражује властиту поетику чија су основна обележја визуелна и драмска монументалност, стилизована фотографија, врло честа употреба крупног плана у сврху наглашавања његове стилске и наративне вредности, динамична и функционална монтажа, као препознатљива грандиозна музика Енија Мориконеа.

Након успеха За шаку долара, Џоли Филм је одбио да исплати Леонеу новац уколико не пристане да сними наставак - За долар више. Тако настаје прича о двојици плаћених убица који се удружују како би пронашли исту особу -  мексичког бандита Индиа, која је на програму 09. јула.

Добар, лош, зао важи за један од најутицајнијих филмова у историји. У последњем делу епске трилогије склопили су се сјајна режија, мајсторска камера, блистава музика и харизматични глумци. Филм је настао по причи продуцента Алберта Грималдија и то смишљеној за неколико секунди, када су Американци понудили новац за трећи филм о Безименом. Прича прати тројицу револвераша који трагају за закопаним златом војске Конфедерације у хаосу обрачуна, вешања, Грађанског рата и затвореничког логора. У Италији је премијерно приказан 23. децембра 1966, а у САД 29. децембра 1967. Филм је у САД зарадио око 25.000.000 долара. Добар, лош, зао је у европским биоскопима најављиван ка најбољи представник вестерн жанра, а Квентин Тарантино га назива највећим достигнућем у историји филма. Гледаоци РТС-а имаће прилику да га погледају 16. јула.

Јул, 23. је резервисан за Било једном на дивљем западу (C'era una volta il West,1968), по многим филмским критичарима, један од најбољих филмова тога жанра. У овој слојевитој причи о умирању једног света и рађању новог, Леонеово испитивање морала и односа добра и зла се даље компликује, а доброг момка више не тумачи Клинт Иствуд већ Чарлс Бронсон...

Крај Леоновог циклуса обележиће филм Пази динамит (Giù la testa, 1971), који ће се емитовати 30. јула, а у ком главну улогу тумачи Џејмс Кобурн.

Ниједан други италијански редитељ није толико утицао на амерички филм као Серђо Леоне, његови филмови су покренули читаву лавину, још од шездесетих година па све до данас. Многи редитељи признају да је Леоне значајно утицао на њихов рад. Неки од њих су: Пекинпо, Џон Ву, Мартин Скорсезе, Брајан де Палма, Стенли Кјубрик... Сам Иствуд посветио му је свој филм Неопростиво, док ће исту посвету 11 година касније садржати и шпица Тарантиновог Kill Bill -а. Упркос свему томе Леоне никада није био номинован за Оскара.