,,Јовановићи” – најпознатија радијска породица

 У чему је била тајна успеха „Јовановића”?

Вероватно у идеји Бранислава Ђуричића, у бриљантно погођеној петоминутној форми радио-стрипа, у разиграним текстовима, одличној глумачкој екипи, вештој режији и у вешто приказаним друштвеним приликама.

„Јовановићи“ су почели да се емитују на Првом програму Радио Београда 5. јануара 1981. године, да би живот наставили сваког радног дана у 5.45 ујутро уз две дневне репризе. Животно уверљива, драмски разиграна, породица Јовановић је својим садржајем брзо освојила слушаоце и ушла у многе породице, да с њима подели свакодневне бриге и радости.

До краја 1987. године текстове је писао углавном Бранислав Ђуричић, а од 1988. до 1994. „Јовановиће” је креирало шездесет троје састављача. Пера су оштрили и они којима писање није занат.

„Јовановићи” су преко главе претурили распад државе и стварање нове, рат, инфлацију, политички плурализам, али су остали без страначког опредељења, што им је давало за право да се непристрасно оглашавају о збивањима.

С причама из живота породице Јовановић слушаоци су могли лако да се поистовете, што је значајно допринело томе да ова емисија постигне велику популарност.

Чланови породице Јовановић били су: Ђорђе Јовановић, графички радник (Душан Антонијевић и Михајло Викторовић), Меланија Јовановић, његова супруга (Љиљана Крстић, Олга Спиридоновић и Радмила Савићевић), Јован Јовановић, њихов син, ВКВ радник (Зоран Радмиловић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Иван Бекјарев, Мики Манојловић, Марко Николић), Стана Јовановић, Јованова супруга, медицинска сестра (Рената Улмански, Љиљана Благојевић) и њихова деца Весна Јовановић, ученица (Зорица Јовановић, Татјана Пујин, Наташа-Рајчел Ћосовић), Зоран Јовановић, ученик (Вера Обрадовић, Добрила Матић – Комадина, Милан Родић, Вук Матић и Петар Алимпијевић).

Редитељи су били Александар Пантелић и Владимир Путник.

„Јовановићи” су на таласима Првог програма Радио Београда емитовани до лета 2000. године.

Зоран Радмиловић (1933–1985) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац, који је одиграо неке од најупечатљивијих улога у историји југословенске кинематографије. Његова најпознатија улога била је у позоришној представи ,,Радован III”, због које је добио титулу краља хумора и импровизације.

Поступно је апсолвирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и након тога започео каријеру у Београдском драмском позоришту (1962–1968), у коме је првобитно наступао у мање значајним представама.

Године 1964, због одустајања Љубе Тадића, Радмиловић је добио насловну улогу у представи „Краљ Иби” (на сцени Атељеа 212). Током настајања представе, његова глумачка надареност довела је до тријумфа импровизације (велики успех остварује и на гостовањима у Паризу, Москви, Њујорку, Венецији и др.). На филму је одиграо двадесетак улога. Добитник је великог броја награда: ,,Златна арена”, ,,Добричин прстен”, Стеријина награда и многих других.

Награда ,,Зоран Радмиловић” додељује се од 1988. у оквиру ,,Стеријиног позорја” у Новом Саду, а додељује је компанија „Новости”, док се награда „Зоранов брк” додељује сваке године у част Зорана Радмиловића на манифестацији „Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару. Награда је установљена 1991. године.

 Извор: Звучни архив Радио Београда