Шест деценија рада професора Милана О. Распоповића

Професор др Милан О. Распоповић један је од оснивача, наставник физике и математике и дугогодишњи директор Математичке гимназије у Београду.

Рођен је 6. јула 1936. године у селу Мартинићи код Даниловграда. Гиманзију је завршио у Титограду (данашњој Подгорици) 1955. године. Исте године уписао је Природно-математички факултет у Београду. Дипломирао је на Одсеку за физику 1959. године, међу најуспешнијим из своје генерације.

После завршених студија физике запошљава се у Институту за нуклеарне науке у Винчи. Након две године прелази у XIV гимназију где предаје физику до 1966. године.

Математичка Гимназија

Професор Распоповић је скоро цео радни век (38 година) узидао у Математичку гимназију у Београду. Био је један од чланова Матичне комисије за израду Пројекта за оснивање ове Школе. Гимназија је почела са радом 1966. године, где је до 1970. године изводио наставу физике и електронике. За директора Математичке гимназије изабран је 1970. године и на тој дужности остаје 31 годину, све до одласка у пензију 2001. године.
Упоредо са радом у Математичкој гимназији, професор Распоповић уложио је велику енергију и знање у писање уџбеника. Аутор је или коаутор око 80 књига и уџбеника са тиражом преко 10 милиона примерака.

Научно-истраживачки рад професора Распоповића започиње у области нуклеарне физике и физике елементарних честица. Седамдесетих година прошлог века Распоповић прелази на изучавање односа конкретних наука (физике) и филозофије, методологије науке и методике наставе. Докторирао је 1977. године на Електротехничком факултету у Београду са темом "Утицај учења и схватања Лудвига Болцман на физику и филозофију". У својству спољашњег сарадника држао је наставу методике физике, историје физике и филозофије природних наука (физике): у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду (1981-1990), на Универзитету у Титограду (1980-1990) и Филозофском факултету (сада Природно-математички) у Нишу (1982-2000).

Основна његова научно-филозовска истраживања се синтетизују у научним монографијама:

Физика и дијалектика, Београд 1974.
Лудвиг Болцман у физици и филозофији, Београд, 1978.
Детерминизам у науци и филозофији, Београд, 1985.
Друштво, наука и техника, Београд, 1987.

Фебруара 2015. године добио је Сретењски орден трећег степена за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној и педагошкој делатности.