Изложба радова примењене уметности „Пут у тишину - поново” аутора Звонка Петковића

Изложба „Пут у тишину - поново” приказује ауторска дела инспирисана античком и средњовековном традицијом. Радови су сегмент примењене уметности, а сами комади комплетно ручно су рађени у сребру, оплемењени драгим камењем, бисерима, слоновачи и егзотичним врстама дрвета. Сваки рад је уникатан и сертификован, те негује традицију јувелирског заната, драгуљарства, као и ланчарења; традиционалних заната који су скоро изумрли. 

Посебну драгоценост изложбе представља експонат „Диптих деспотице Јелене” - ауторско дело примењене уметности рађено по узору на оригинал, израђено од слоноваче, те позлаћено. Јефимија или Јелена Мрњавчевић била је кћи угледног властелина у држави цара Душана, кесара Војихне, а пре замонашења била је жена деспота Угљеше. Сматра се и првом женом, писцем у Србији и њена три дела, од којих је једно „Запис на Хиландарској завеси”, сматрају се најзначајнијим делима српске средњовековне књижевности. „Туга за младенцем Угљешом” први је сачувани књижевни састав деспотице Јелене (монахиње Јефимије), изгравиран између 1366. и 1371. године на сребрном диптиху, богато украшеном бисером и драгим камењем. Монахиња је тада живела у Серу на своме двору, а њен син био је сахрањен у Хиландару, у гробу њеног оца, ћесара Војихне. Пошто никада није могла да оде на гроб свога сина, за покој његове душе манастиру је послала ову сребрну иконицу. Иконица се и данас налази у Хиландару.

 
Запис је уписан на двоструку дрвену иконицу, са две синтаксичке целине у којима се обраћа Исусу и Богородици. У молитвену књижевност, која је према византијској традицији увек у општим местима, Јефимија уноси дирљиви лични тон: смрт коју је угледала на својим родитељима и на своме сину, на онима који су њу родили и на ономе кога је она родила („на рождаших ме и на рожданом от мене младенцу”) треба да је вазда подстиче на бригу о одласку њене властите душе, тј. о њеној сопственој смрти; она, међутим, не може као хришћанка да суздржи бол због губитка сина јер је на то нагони њена властита материнска природа.

Диптих спада у ауторско дело примењене уметности, како су материјали од којих је рађен измењени. Сребрне позлаћене плочице, на којим је текст тужбалице, рађене су у слоновачи, а дрворезбарене минијатурне иконолошке представе су такође у ауторском делу израђене у слоновачи. Драго камење које је коришћено је црвени и плави кенди жад, као и ситни речни бисери. Метални окови израђени су у сребрном лиму који је позлаћен 24-каратним златом. Величина и све остале представе су рађене по узору на оригинал.

Изложба ће бити отворена за посетиоце у простору РТС Клуба (зграда Радио Београда, улаз из Светогорске) до 6. фебруара 2026. године.