"Заувек и после" у продаји!

Да није оне последње, брже и полетније нумере у којој пламсају ритмови и звуци, а игру тонова прожимају људски гласови, слушање најновијег це-деа Боре Дугића углавном би протекло у сетном, молском расположењу.

И није при том само оно потресно јецање инструмента, онај врисак његов у високим регистрима, она меко извијена линија народног напева то што изазива снажан емоционални доживљај. Све од чега је аутор склопио овај албум узбуђује, јер је све заједно могло да понесе један од појединачних наслова који гласи Зов за недостижном лепотом.

А за лепотом Дугић трага откако се посветио откривању духа уобличеног у музику. И зато збиру ових композиција сасвим одговара и одабрани наслов Заувек и после. Ту је заиста све оно што је било и што ће бити: изразита музикалност; прецизност у извођењу; истанчаност интерпретације; истраживање изражајних могућности инструмента; племенит тон у великом распону, импресиван дијапазон стилова од етно и џез варијација до класике.

Нема једино примера оне добро познате спољашње виртуозности, техничке бравурозности којом Дугић из малене фруле испаљује звучне рафале, ватромете тонова и ритмова од којих застаје дах слушаоцима - њему никад. Као да овог пута није хтео да засени него да занесе. Задржао се на унутрашњој сложености, на преливима душевних стања и дубинској осећајности. Зарад тога је мењао не само фруле него и музичке матрице у којима се оне оглашавају, од присних старосрбијанских до оних које подсећају на древноперуанске.

У складном дијалогу с клавиром, уз оркестарске аранжмане који фрули остављају водећу солистичку улогу, смењују се баладе и елегије, успаванке и ноктурна стварајући емоционалано чврст амалгам.

Има на овим сјајно забележеним, врхунски снимљеним мелодијама и оних које звуче као чиста амбијентална музика и оних које јасно дочаравају одређену драмску атмосферу. Та одлика посебно ће обрадовати све који уметничку музику користе као примењену музику - зарад обогаћивања дела друге врсте. Заокупљен превасходно стваралачким поривима, понет љубављу према музици и искреном жељом да се она што више, што даље и што боље чује, Бора Дугић вероватно и не зна где је све (не увек логично и прикладно) његова музика узимана за музичку подлогу, у којим је све ТВ рекламама, шпицама, емисијама препознатљив звук његове фруле илустровао збивања на екрану.

Срећом, свој креативни потенцијал недавно је сам усмерио и ка наменском компоновању и то за ТВ серију Горки плодови. Још један доказ непрестаног грањања његових интересовања знак је да ће наставити да испитује не само сопствене моћи, него и моћ инструмента који у његовим рукама одавно није једноставна пастирска свирала, већ раскошан дувачки инструмент.