Како се гласало на Еуросонгу и може ли Софија да надмаши Београд

Упркос свему што је претходило овогодишњој „Песми Евровизије“, јубларно 70. издање ипак је ушло у историју и на леп начин.

Пре свега, за то је заслужна прва победа Бугарске на „Евросонгу“ захваљујући невероватно енергичној и харизматичној Дари и песми крајње необичног назива Бангаранга.

Дара је, у односу на национални избор код куће, успела да значајно унапреди и потпуно промени наступ и да се у Бечу несвакидашњом кореографијом, сценографијом и самом режијом наступа прикаже у најбољем светлу.

Потврду да има најбољи наступ бугарска представница добила је и уочи финала, пошто је од овогодишњих коментатора добила уметничку награду „Марсел Безансон“, исту ону коју је Констракта добила 2022. године у Торину.

Колико је ова победа значајна, како за Дару и Бугарску, тако и за саму „Песму Евровизије“, говори и чињеница да је реч о првом победнику који је ујединио мишљење публике и жирија још незаборавне победе Салвадора Собрала у Кијеву 2017. године, а тек други пут откако је актуелни систем гласања уведен 2016. године.

Поред тога, Бугарска је прва балканска земља која је победила на такмичењу још од победе Србије и Марије Шерифовић у Хелсинкију 2007. године.

До сада је Бугарска бележила разноврсне пласмане. Често није успевала да се пласира у финале, а Кристијан Костов је 2017. године заузео друго место, што је био најбољи пласман до јучерашњег финала.

Чини се и да су јубиларна издања „Песме Евровизије“ важна за Бугарску, пошто је на 50. такмичењу у Кијеву 2005. наш источни сусед забележио прво учешће. Нажалост, без пласмана у финале.

Занимљиво је и да је у делу евровизијске јавности Бугарска, уз Румунију и Молдавију које су се такође вратиле после неколико година паузе, посматрана као попуна за пет земаља које су у децембру одлучиле да неће бити део такмичења.

Свакако смо гледали најмањи број земаља од увођења полуфинала 2004. године, а да се Бугарска, Румунија и Молдавија нису вратиле, наступило би свега 32 такмичара, али још важније – Бугарска не би победила.

Прогнозе подбациле

Да су чувене кладионице бирале победника, Финска би забележила другу победу, пошто се предвиђало да за тријумф у Бечу имају 44 одсто шансе. Делти Гудрем из Аустралије давало се 20 одсто шансе за подизање трофеја, а правој победници Дари свега осам процената.

Колико год биле прецизне претходних година, показало се да прогнозе ипак не могу да предвиде шта је оно што ће се већини гледалаца допасти у тренутку док гледају програм, а реалност је да је велика већина гледалаца све наступе први пут видела баш синоћ.

Подбацила је и Шведска, која важи за вечитог фаворита. Фелисија, која се после генералне пробе у петак чак и онесвестила, заузела је 20. место, што је најгори пласман Шведске од 2010. године када се једини пут нису домогли финала.

Међу фаворите је тек након полуфиналног наступа ушла представница Румуније Александра Капитанеску, а ту улогу је и оправдала пласманом.

Од публике је добила 232 поена, што је уз 64 поена жирија, било довољно за треће место. Уједно је то најбољи пласман Румуније који је ова земља забележила и 2005. и 2010.

Треба рећи и да се нико није изненадио пласманом Велике Британије која је замало још једном добила „дуплу нулу“. Веће срамоте спасао је један поен од жирија. Благо изненађење била је нула од публике за Немачку, али и за Белгију која је у полуфиналу ипак освојила 91 поен.

Разноврсно и донекле равномерно гласање жирија

Неуобичајено разноврсно било је и гласање жирија у финалу који је поене, а нарочито дванаестице, равномерно распоредио. Чак 19 од 25 финалиста макар је једном добило 12 поена.

Највише дванаестица, по четири, добиле су Бугарска и Пољска. Поређења ради, Аустрија је на прошлогодишњем такмичењу од жирија добила осам дванаестица, Италија је добила шест, а Француска пет.

Аустралија, Француска и Малта добиле су по три дванаестица, а по две Србија, Данска, Финска, Грчка и Италија.

Са по једном дванаестицом од жирија финале су завршиле Албанија, Белгија, Кипар, Чешка, Израел, Норвешка, Румунија и Украјина.

Детаљне резултате гласова публике ЕБУ и даље није објавио. Знамо да је публика из Србије доделила 12 поена Хрватској, док је победница Дара добила 10 поена од гледалаца из Србије. Осим тога, Србија је од публике у Хрватској добила 12 поена.

Бугарска победник другог полуфинала, Израел освојио највише поена прве вечери

На овогодишњем такмичењу се могло видети и колико могу да се разликују резултати у полуфиналу и финалу. Дара је победила у другом полуфиналу у четвртак са укупно 278 поена, али ју је жири ставио на четврто место.

Бољи од ње у другом полуфиналу, по мишљењу жирија, били су представници Аустралије, Данске и Норвешке.

Ипак, публика је пресудила, па су фавориткиње гледалаца из Бугарске и Румуније заузеле прво и друго место.

Исто тако, представник Израела Ноам Бетан освојио је највише поена (269) током прве полуфиналне вечери, али није био фаворит жирија. Најбоља, по мишљењу жирија, била је Алицја из Пољске која је заузела друго место у укупном пласману.

Србија је заузела пето место у полуфиналу, освојивши 62 поена од жирија и 131 поен од публике.

После „Лавине“ остаје понос

Наши сјајни момци из групе „Лавина“ на овогодишњу „Песму Евровизије“ храбро су донели јединствен звук којим су се несумњиво издвојили међу овогодишњим учесницима.

Метал се не слуша често на „Евросонгу“, а избор наших овогодишњих представника додатно су у евровизијској јавности учврстили позицију Србије као земље која на највеће светско музичко такмичење из године у годину шаље различите музичке жанрове и стилове.

„Лавина“ је оправдала своје име и уз лавину емоција приказала да и метал може допрети до најшире публике колико год се чинило да је тај музички правац резервисан искључиво за оне који воле тврђи звук.

Поред тога, уласком у евровизијски свет заувек су добили базу обожавалаца који ће доста дуго слушати композицију Крај мене, а многи од њих ће и пожелети да их слушају на концертима и другим догађајима.

Пласман није толико важан колико је важно наслеђе које остаје после такмичења, а после наступа „Лавине“ недвосмислено остаје понос.

Шта да очекујемо у Бугарској

Бугарска је прва земља од 2017. године која је забележила своју прву победу на „Песми Евровизије“.

Имајући у виду ранија искуства, међу којима је и оно из Србије, чини се да се земље које први пут организују такмичење више труде да све буде како треба.

Такви утисци су се стицали током прве деценије 21. века када је чак осам земаља први пут организовало „Песму Евровизије“.

Ретки су одлазили незадовољни, а у том периоду је и све више земаља желело да се такмичи. У Београду 2008. је и постављен рекорд у броју учесника – чак 43 земље послале су своје представнике на евровизијску сцену.

Имајући у виду познато балканско гостопримство, у Бугарској можемо очекивати слично искуство, а остаје нам и да се надамо да ће се неке друге околности побољшати, па да се догодине померимо са овогодишњег неславног броја од 35 учесника.