Шест учесника „Песме Евровизије“ којима победа није била потребна

Пандемија коронавируса навела је организаторе „Песме Евровизије“ да откажу овогодишње издање у Ротердаму, што се догодило први пут од почетка одржавања такмичења 1956. године. 

„Евросонг“ је многе своје победнике винуо у звезде, а група ABBA и Селин Дион су захваљујући тријумфу на фестивалу започели своје успешне интернационалне каријере, док је једини двоструки победник Џони Логан постао име које сваки љубитељ „Песме Евровизије“ мора да зна.

Да препознатљивост не долази само захваљујући победи на „Евровизији“ доказали су многи, а ми вам издвајамо шест учесника који су оставили добар утисак и поред тога што нису победили.

Nel blu dipinto di blu – Доменико Модуњо (Италија, 1958)

Италија је два пута победила на „Песми Евровизије“, али чини се да победници нису оставили утисак какав је оставио Доменико Модуњо после такмичења у Хилверсуму 1958. године. Песма Nel blu dipinto di blu коју је извео Модуњо заузела је треће место, али прича ове песме почиње тек након „Евросонга“.

Доменико Модуњо, који је и аутор песме, сигурно није могао да замисли да ће провести пет недеља на врху Билбордове листе најбољих 100 песама током августа и септембра 1958. године и да ће на крају исте године песма бити изабрана за сингл године.

Признањима ту није био крај. Прве музичке награде Греми биле су додељене следеће године, а признање за плочу и песму године добила је нумера Nel blu dipinto di blu, чиме је до данас остала једина композиција која је учествовала на „Евросонгу“ награђена Гремијем.

Песма је препевана на шпански, француски, холандски, фински и португалски, а своје верзије песме су, између осталих, извели Дин Мартин, Бери Вајт, Френк Запа, Дејвид Боуви и Ерос Рамацоти, а вероватно најпознатија обрада била је она коју је извела група Џипси кингс.

Congratulations – Клиф Ричард (Велика Британија, 1968)

Велика Британија је годину дана раније победила други пут и већ је на домаћем терену имала великог фаворита за победу.

Клифу Ричарду је са песмом Congratulations победа измакла за само један поен, па је био на другом месту иза шпанске представнице Масијел која је певала La, la, la.

Без обзира на то што је била другопласирана, песма је била у врху топ-листа широм Европе, а глас Клифа Ричарда чуо се и у Аустралији, Канади, Новом Зеланду и Јужној Африци.

Колико је песма остала урезана у сећању љубитеља „Евросонга“ показује и то што је програм поводом педесетогодишњице такмичења одржан у Копенхагену 2005. носио име Congratulations.

Gwendolyne – Хулио Иглесијас (Шпанија, 1970)

Када је одабран да представља Шпанију, Хулио Иглесијас је већ иза себе имао један албум, а његове песме су биле у врху шпанских топ-листа.

Песму Gwendolyne која га је одвела на такмичење у Амстердам написао је заједно са Леом Џонсом, а инспирација му је била Францускиња Гвендолин коју је упознао као 20-годишњи студент права и голман једног фудбалског клуба.

Иглесијас је заузео четврто место, што га није обесхрабрило да сними верзије песме на још четири језика, а Gwendolyne је била и насловна нумера његовог другог студијског албума.

Крајем седамдесетих година, Хулио се сели у САД и убрзо снима први албум на енглеском, а 1988. године награђен је Гремијем за најбољег латино поп извођача.

Long Live Love – Оливија Њутон-Џон (Велика Британија, 1974)

Оливију Њутон-Џон изабрана је за британску представницу у Брајтону, а гледаоци су имали прилику да између шест песама, слањем писама, одаберу ону коју ће певачица извести на „Евросонгу“. Изабрана је песма Long Live Love са више од 27.000 гласова, док је Оливијина омиљена композиција Angel Eyes била друга са око 18.000 писама гледалаца.

Песма Long Live Love важила је за великог фаворита на такмичењу у Брајтону, али је добила 14 поена и завршила на четвртом месту заједно са представницима Луксембурга и Монака.

Албум са свих шест песама које су биле у конкуренцији за Брајтон објављен је убрзо после такмичења, како у Великој Британији, тако и у САД и Канади, за чије је тржиште снимљена и кантри верзија песама.

Захваљујући успеху који је постигла у САД, Оливија је снимила још неколико албума, а 1978. играла је главну улогу у филмском мјузиклу Бриљантин са Џоном Траволтом.

Лане моје – Жељко Јоксимовић (Србија и Црна Гора, 2004)

Први од два представника Србије и Црне Горе био је Жељко Јоксимовић, који је 2004. изабран да представља новоименовану државну заједницу са песмом Лане моје, за коју је сам писао музику, док је текст написала Леонтина Вукомановић.

„Песма Евровизије“ у Истанбулу била је прва која је имала две такмичарске вечери –полуфинално и финално, а пошто је ово био дебитантски наступ Србије и Црне Горе, Жељко Јоксимовић је морао прво да наступи у полуфиналу.

Лане је (очекивано) прошло у финале, а када су остали учесници почели да додељују поене, Жељко Јоксимовић је добијао највише поене, а током доброг дела гласања је био на врху евровизијске лествице у Истанбулу.

При крају гласања је украјинска представница Руслана престигла Жељка и стекла предност коју је било немогуће достићи, па је са својим „дивљим плесом“ (Wild Dances) освојила 280 бодова и однела прву победу за Украјину, али је песма Лане моје постала велики евровизијски хит у којем љубитељи такмичења уживају и након 16 година.

Fuego – Елени Фуреира (Кипар, 2018)

Кипар је дебитовао на „Песми Евровизије“ у Даблину 1981. године и од тада никад није победио. Представници ове земље покушали су да дођу до евровизијског трона 36 пута, а најближе томе Кипар је био у Лисабону 2018. године.

Острвску земљу представљала је Елени Фуреира, грчка певачица албанског порекла, која је брзом песмом запаљивог назива – Fuego, успела да заузме друго место, одмах иза Нете Барзилаи, која је постала четврта победница из Израела.

Без обзира на то што није победила, Еленина песма Fuego постала је велики евровизијски хит, а нашла се и у врху топ-листа у Белгији, Грчкој, Израелу, Норвешкој, Португалији, Шведској и Шпанији.