уторак, 07.02.2012, 17:54 -> 18:36
štampajПесма Евровизије добија музеј
У овогодишњој престоници поп музике Бакуу, Песма Евровизије добија и свој - музеј. Домаћини 57. такмичења за најбољу песму Европе одлучили су да поставе трајну музејску поставку у центру града и тако за сва времена оставе траг сећања на догађај који предстоји у мају ове године- финале избора за Песму Евровизије.
Историја Евросонга, са посебним акцентом на учешће Азербејџана у такмичењу, у виду модерне музејске поставке смештене у пословном центру у Бакуу, чека своје прве посетиоце већ овог месеца. Овај јединствен музеј планиран је да се отвори половином фебруара и да до почетка такмичења у мају постане неизоставна туристичка атракција за очекивано велики број гостију поводом Песме Евровизије. Како ће богата музичка, евровизијска, историја дуга 57 година бити пласирана, Азербејџанци још увек не желе да откривају, али с обзиром на чињеницу да се за ову прилику у земљи не штеде материјални ресурси, без сумње се може очекивати надасве интересантан пројекат.
У земљи песника и књижевника, Азербејџану, музеј инспирисан музиком за познаваоце богате, а у већем делу Европе мало познате културне баштине ове земље, заправо је потпуно логична заоставштина, легат ове евровизијске 2012. Народ са југа Кавказа традиционално поштује поезију и музику у мери да управо кроз овај облик уметности преноси сопствено културно наслеђе генерацијама. Томе у прилог најбоље говори и податак да најчувенији песник ове земље, славни поета Низами Гањави, има свој маузолеј заједно са музејом и истраживачким центром у непосредној близини другог по величини града у земљи, Ганџи, на површини која се мери хектарима.
Предстојећи музеј у Бакуу најпоузданији је чувар савременог уметничког блага једног народа који је победу на Песми Евровизије 2011. у тек четвртом учешћу на такмичењу, доживео као национално питање и према организацији такмичења се односи са бескрајно много пажње. У исто време, отварањем овог музеја, Песму Евровизије 2012. је ставио у општи, европски контекст, доступан сваком посетиоци из било које друге европске земље и после маја ове године.
Предстојеће отварање „Евровизијског музеја" у Бакуу служио и као инспирација за евровизијски времеплов који нас води све до самих почетака и саме идеје Марсела Безенсона о одржавању паневропске смотре забавне музике која би била пандан и тада популарном италијанском музичком фестивалу Сан Ремо.
Историја песме Евровизије је богата и надасве интересантна. Подсетимо се, све је почело 24. маја 1956. године такмичењем у Лугану где је учествовало само седам земаља: Италија, Немачка, Француска, Луксембург, Холандија, Белгија и домаћин, Швајцарска.
Једини пут се тада свака држава представила са по две песме, а није било никаквог ограничења што се дужине трајања композиције тиче, одабира језика на ком се изводило, као ни о броју извођача на сцени.
Мелодија која је отворила фестивал у Лугану, "De vogels van Holland" у извођењу "Jetty Pearl", је ушла у историју само по томе што је била прва евровизијска нумера. Преко ње је публика могла да научи како су холандске птице најмузикалније на свету.
Прва представница некадашње Југославије на Песми Евровизије била је Љиљана Петровић која је 1961. године у Кану (Француска) остварила осмо место. Песма за коју је текст писао Мирослав Мика Антић, звала се „Неке давне звезде".
У „евровизијском музеју", сасвим је сигурно, посебно место заузимаће чувена песма "Waterloo" најпознатијих евровизијских учесника у историји, шведског састава "Abba" (1974) која је по мишљењу бројних фанова широм света најбоља евровизијска песма свих времена. Додуше, ова легенадарна група већ годинама планира и сопствени музеј у Стокхолму, али он већ пет године чека отварање.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар