Блог Жељка Јоксимовића: Дневник из Бакуа (12)

Последњих неколико дана у Бакуу су нам били испланирани готово до последњег минута. Навикао сам већ да на путовањима имам врло мало времена за обилазак града, али необичност Бакуа ме је натерала да ипак посветим сат или два у шетњи, и да видим нешто више од хотела и саме Арене у којој се одржава такмичење.

После посете Старом граду о ком сам вам причао, хтео сам да се мало упознам и са музичком културом у Азербејџану, њиховој музици и инструментима. Ово је земља која посебну пажњу посвећује песницима, музичарима, композиторима, свему што има везе музиком и због тога је заиста прави рај за многе од нас овде у тиму. Веома поштују своју традицију и мелодије које се могу чути на њиховим "народним" инструментима.

Наш вредни волонтер Мађид одвео нас је до продавнице са традиционалним инструментима од којих су неки скупоцени антиквитети попут хармонике коју сам чак имао и прилику да испробам. Културе су различите, али музичка суштина је свуда остала иста, тако да смо се врло брзо снашли и поиграли са новим играчкама. Неке смо и купили за своју колекцију. Наоштрите свој слух када будете слушали моје будуће песме, сигурно ћете препознати неки од ових.

Уочи финала, како се приближавало, сви смо постали веома узбуђени. Расположење расте заједно са адреналином и достигнуће свој максимум оног тренутка када изађемо сви заједно на бину. По ко зна који пут, после емисије у Београду 10. марта у којој смо представили песму, свих проба сценског наступа у Београду и овде, верујем да смо у финалу бољи најбољи, бољи него икад, непогрешиви и упечатљиви. Осећамо да ће то бити добар резултат и надам се да ће се то расположење пренети и на публику.

Финалу је присуствовао и велики број мојих пријатеља који су дошли из Београда. Знам да су хиљаде вас ноћас били уз нас, али лепо је и када знате да су вам неки блиски људи одмах ту, пар редова даље, у ноћи за памћење. У Београд стижемо вечерас, после готово целодневног путовања. Верујем, у овом тренутку – само неколико сати уочи финала које овде у Бакуу и први пут у историји „Песме Евровизије" почиње у поноћ и завршава се после три часа ујутру, да ћемо се заједно и радовати.  

Ваш Жељко