Блог Жељка Јоксимовића: Дневник из Бакуа (8)

Одлучили смо се за "комшије" и домаћине. Пријем делегације Хрватске је био први, па смо се упутили у центар града где је Нина приредила за своје пријатеље и њене фанове журку и мини концерт уз гитару.

Нина Бадрић сјајно звучи уживо. После хрватске журке, упутили смо се на пријем у организацији наших домаћина, Азербејџана, недалеко од нашег хотела. На овом месту поново нам је указана част од стране домаћина, били смо и специјални гости њихове представнице, Сабине Бабајеве, која нас је замолила да нешто одсвирамо.

Интересантан је податак да се са Сабином знам више од 10 година, она је била један од учесника на Славјанском Базару у Витебску, 1999. године. Интересантно је колико је тај фестивал, са самог почетка моје каријере имао утицаја и на ову Евровизију. Подсетићу да је Викторија Лапехо, рођена баш у том граду, написала руски текст песме „Није љубав ствар", верзија која је доживела велику популарност. Ево, ту је сада и Сабина.

За ову прилику припремили смо и рефрен песме на азербејџанском језику. И ако нисмо планирали да радимо још верзија, од како смо дошли овде људе је интересовало да ли ћу препевати песму на азербејџански. Њима је ово утолико више значило што ниједан певач пре тога није отпевао своју песму на језику домаћина. Ово је био довољно јак импулс да то урадимо, и уз помоћ нашег домаћина, волонтера Масида Мађида припремили смо мали део песме.

Да будем искрен, за азербјеџански сам имао помоћ, припрему, и у Београду, од директорке Културног центра ове земље Зарифе Ал Заиде, иначе пијанисткиње која је не само помогла у реализацији Симфонијске верзије „Није љубав ствар" већ и у мом првом сусрету са „азерским".

У савладавању овог језика, помогла ми је Зарифа у мом студију заједно са својом другарицом, госпођом Маџидов. Послушајте на ју тјубу како је све то изгледало, звук је мало лошији, али довољно добар да стекнете утисак да се свидело многима.

Са „Није љубав ствар" на бројним језицима јуче смо још једном запалили атмосферу у "џез клуб"-у. По завршетку резервисали су нас за интервјуе са Сабином. Све их је више, али и то је део посла и води нас ка заједничком циљу.

До сутра,
ваш Жељко