Историја писана од 1956. године

Године 1956. иницијативом Марсела Безенсона одржан је и први фестивал под називом "Grand Prix De La Chanson Europienne", будући избор за "Песму Евровизије".

Настанак фестивала "Песма Евровизије" у вези је са иницијативом тадашњег генералног директора швајцарске телевизије Марсела Безенсона који је покренуо ову идеју на састанку шефова европских телевизија у Монаку, у јануару 1955. године, имајући узор у већ традиционалном италијанском фестивалу "Сан Ремо". "Песму Евровизије" видео је као пут уједињења различитих земаља и нација у послератној Европи. Ова идеја и данас живи и представља суштину одржавања овог догађаја која је много битнија од саме форме фестивала, а која се годинама мењала и прилагођавала новим стандардима и технологијама.

Сам израз "Евровизија" први пут је употребио британски новинар Џорџ Кемпи у листу London evening standard, 1951. године.

Три године после оснивања евровизијске радио-дифузије, 1956. године, одржан је и први фестивал под називом "Grand Prix De La Chanson Europienne". Право учешћа имале су само државе чланице. Првобитно је фестивал замишљен као фестивал француских шансона које су биле пандан италијанским канцонама. Тај први догађај одржан је у Швајцарској, у Лугану 24. маја. Учествовало је само 7 земаља: Холандија, Белгија, Луксембург, Француска, Немачка, Италија и домаћин Швајцарска. Представник сваке земље отпевао је по две песме, а гласање је било тајно. Победила је представница Швајцарске Лис Асиа, са песмом Refrain.

Француска је победила први пут на трећој "Евровизији", када ју је представљао Андре Кало песмом Dors mon amour, а после победе холандског представника Тедија Солтена 1959. године песмом Еен беетје, поново је тријумфовала 1960. песмом Заклин Боаје Том Пилиби.

Године 1957. фестивал није одржан у Швајцарској, како би то било по данашњем правилу, већ у Немачкој, у Франкфурту. Овакви изузеци забележени су неколико пута у историји одржавања "Песме Евровизије". Те 1957. прикључиле су се још 3 државе, тако да је било 10 учесника, с тим да је сада сваки представник певао једну песму, а гласање је било јавно. Тада се први пут прикључила Велика Британија, до данас најуспешнија земља на овом такмичењу са 5 остварених победа и чак 15 других места!

Значајне промене "Евровизија" доживљава почетком деведесетих година 20. века које настају као последица политичких промена и дешавања у Европи. Распад СССР-а и крах комунизма, али и распад СФРЈ. Одједном појављује се велики број нових земаља које све једнако желе да партиципирају на овом такмичењу. До 2010. године учешће на "Песми Евровизије" имале су готово све европске земље, изузимајући Ватикан чија програмска политика не одговара концепту фестивала, и Лихтенштајн који није био члан ЕБУ-а, јер до 2009. није имао своју националну телевизију. Такође, учешће на "Песми Евровизије" могуће је и за државе које у географском смислу не припадају Европи. Наиме, Међународна унија за телекомуникацију је одредила границе европског радиодифузног простора по којем и неке ваневропске земље могу учествовати на фестивалу. На тај начин је омогућено Израелу, Либану и Јордану са Блиског истока, и Мароку, Тунису, Алжиру и Либији из северноафричког дела да се такмиче. Међутим, једино су Израел и Мароко искористили ту шансу...

Занимљиво је да су 1969. године била четири победника - Шпанија, Француска, Велика Британија и Холандија која је и била домаћин наредне године.

Ирска је најчешће побеђивала - чак седам пута, а 2007. године имала је и оригинални наступ који је изазвао огромну медијску пажњу - представљала ју је лутка Ћуран Дастин. Завршили су такмичење у полуфиналу.

Ирска је имала чак три узастопне победе - 1994. (Rock 'N Roll Kids, у извођењу Paul Harrington & Charlie McGettigan, 1993. In Your Eyes - Niamh Kavanagh, 1992. Why Me? - Linda Martin).

Француска и Британија, која последњих година не пролазе најбоље, делом и због такозваног балканског и лобија бивших совјетских земаља, побеђивале су по пет пута, као и Луксембург, а Шведска и Холандија 4 пута.

Статистички подаци "Песме Евровизије" указују да је Норвешка рекордер по броју освојених последњих места - чак десет пута, али је и два пута победила (1985. и 1995). Белгија и Финска имају по 8 последњих места, Аустрија 7, а Немачка и Швајцарска по 5 пута.

Најпознатији победник "Песме Евровизије" је група "ABBA", која се прославила 1974. године песмом Waterloo, а песма Volare коју је певао Доменико Модуњо доживела је највећи број обрада у извођењу Френка Синатре, Клифа Рицарда, Дејвида Боувија...

Норвешка и Швајцарска биле су најчешће - по 4 пута без поена, а без иједног гласа била је и Југославија 1964. године.

Велика Британија најчешће је била на другом месту - чак 15 пута, а на трећем Француска - 7 пута.

Занимљиво је и да су жене победиле чак 35 пута, а мушкарци само седам, док су 15 пута победници биле групе или дуети, почевши од групе "ABBA".

Највише победа - 7 пута (1960, 1970, 1977, 1982, 1983, 1989, 2010 ) имале су песме које су по редоследу наступа биле последње.

Песме које су по редоследу извођења биле прве, победиле су 3 пута (1975, 1976, 1984).

Никада нису победиле песме које су по редоследу извођења биле на местима бр. 2, 7, 16, 21, 23, 25 и 26.

Песма Опера која је представљала Турску на "Еуросонгу" у Минхену 1983. године незванично је проглашена најгором евровизијском песмом. Та се песма највећим својим делом састоји од речи "опера" која се бесомучно понавља током трајања песме и од имена познатих оперских дела и композитора. Последње место и титула "Нул поинтс" делују сасвим разумно.

На "Евровизији" су у историји отпеване песме са најчуднијим порукама и садржајем. Тако су Норвежани 1980. године послали песму у којој је опевана градња хидроелектране! Завршили су такмичење на 16. месту са 15 поена. Да се не би превише разликовали од својих скандинавских комшија, Финци су 1982. године послали песму у којој је исказан протест против изградње нуклеарне електране! Исход - последње место и "Nul points"!

Група "АBBА" је први пут покушала да се попне на евровизијску сцену 1973. године, годину дана пре своје историјске победе. Песма Ring Ring  нажалост није успела да победи на шведском националном финалу - само 3. место. У Луксембург је отишла група "Нова" са песмом Yоu'rе summer, и заузела 5. место. Међутим, упркос почетном неуспеху, песма Ring Ring је нашла своје место на британској топ листи исте године, добила је своју немачку, француску и шпанску верзију, а данас је једна од најизвођенијих и најомиљених песама популарнe АBBE трибут бендова.

Најкраћа песма на "Еуросонгу" која је икад изведена је песма Аll Patricia-е Brendin 1957. године, а представљала је Вeлику Британију. Песма је трајала минут и 52 секунде! То је уједно било и прво учешће Велике Британије на "Песми Евровизије". Најдужа песма икад изведена је исте године одмах после британске. "Corde Delle Mia Chitarra" назив је италијанске песме коју је певао Нунзио Гало, а трајала је 5 минута и 9 секунди!

Велика Британија, до данас, једна од најуспешнијих евровизијских земаља са 5 победа, 15 других и 3 трећа места, пропустила је прво издање "Еуросонга" 1956. године. Њихова делегација је закаснила са подношењем пријаве за учешће, те су тако заједно са Аустријом и Данском морали чекати следећу прилику наредне, 1957. године. Такође, Велика Британија држи рекорд по броју узастопних учешћа - од 1959. па све до данас, ова краљевина није пропустила нити једно такмичење.

Сценографију за "Еуросонг" у Мадриду 1969. године урадио је славни шпански уметник надреалиста Салвадор Дали. Он је био задужен за дизајн промо-материјала, као и за израду уметничког металног предмета који је био саставни део сценографије.

Португал је држава која најдуже чека евровизијску победу! Од свог првог учешћа 1964. године па све до данас, ова држава није успела да уђе ни у ТОП 5! Најбољи пласман имала је 1996. године у Ослу, 6. место.

Модерни лого је први пут представљен 2004. у Истанбулу да би се створио конзистентан визуелни идентитет. Застава земље домаћина се појављује у срцу.