Гудачи у галерији: Велики оркестар школе за таленте у Ћуприји

Избор дела која ће бити изведена на концерту сведочи о свеобухватности наставног програма који се у Школи за музикче таленте савладава, али је истовремено у њега преточена и атмосфера пролећа које је синоним живота, младости, полета и нове (младалачке) енергије коју носе чланови овог оркестра. Она је оличена у лепршавој моторичности брзих ставова Кончерта гроса оп.6 бр.2 Арканђела Корелија (1653-1713), као и у разиграности Срспког кола Александра Вујића (1945-2017) и  играчким ритмовима нашег поднебља у појединим деловима композиције Подибарски жал Светислава Божића (1954). Валцер из Серенаде оп. 48 Петра Иљича Чајковског (1840-1893), једног од најпопуларнијих дела за гудачки оркестар романтичарске литературе и Валцер бр. 2, који је прославио Свиту за ревијални оркестар Дмитрија Шостаковича (1906-1975) употпуњују програм оркестра који чине неки од најталентованијих младих музичара у нашој земљи. Четворо њих ће на почетку концерта извести и завшрни став из Гудачког квартета бр.1 оп. 12  немачког раноромантичара Феликса Менделсона (1809-1847).

Школа за музичке таленте у Ћуприји  јединствена је у нашој земљи и има статус установе од посебног националног значаја. Њен наставни план и програм има за  циљ да своје ученике - врхунски надарену децу узраста од 6 до 18 година, уз помоћ посвећених педагога који у њој раде, образује у професионалне музичаре. У току десетогодишњег школовања, чланови ове "велике музичке породице" живе у условима интернатског смештаја и савладавају програм музичке и општеобразовне наставе. У свету постоје још само две сличне школе: Централна музичка школа у Москви и школа  Јехуди Мењухин у Лондону.

Школа је гудачког смера и у њој се уче виолина, виола, виолончело и контрабас. Ради се према јединственом плану и програму, који се обликује у сарадњи са Факултетом музичке уметности у Београду. Тренутно је похађа 80 ученика из разних градова Србије, а од прошле године и један из Хрватске. Циљ Школе је да постане регионлани центар за образовање музичких талената, што је и била и идеја њених твораца 1973. године - професора Лазара Марјановића и Јована Ракића.

До сада је Школа изнедрила преко 200 младих музичара, који су своје усавршавање наставили на факултетима у земљи и иностранству. Многи од њих су освојили награде на домаћим и међународним такмичењима, а дугачак је и списак некадашњих ђака који су данас чланови најбољих светских оркестара или угледни солисти.

Међу њима су виолинисти Гордан Николић и Роман Симовић,  концертмајстори Лондонског симфонијског оркестра, Маја Јовановић која свира прву виолину у Берлинској филхармонији, контрабасисти Драган Лончина и Ивана Китановић, чланови Бечке филхармоније, као и Мирослав Павловић, концертмајстор Београдске филхармоније, Катарина Алексић концертмајстор Симфонијског оркестра РТС, а једно време знање у Ћуприји је стицао и виолиниста Немања Радуловић. Осим своје образовно васпитне улоге, Школа за музичке таленте у Ћурпији има веома богату концертну делатност, широм наше земље и у иностранству.