13. Београдска Интернационална недеља архитектуре од 10. до 31. маја 2018.

Студијска изложба: Иван Антић - АРХИТЕКТОНИЧНО

У контексту промовисања 2018. године као Европске године културног наслеђа: слављење различитости и богатства нашег културног наслеђа БИНА је поставила централну тему фестивала кроз иновативни и интерактивни програм. Студијска изложба архитекте Ивана Антића у Галерији РТС до 31. маја аутора Дијане Милашиновић-Марић и Игора Марића представља најзначајнија дела стваралаштва српске архитектуре XX века. Иван Антић је архитекта чија је недвосмислена архитектоника јединствена и упечатљива.

Архитектонски опус Ивана Антића (1923-2005) професора београдског Архитектонског факултета, редовног члана САНУ, члана Крунског савета, једног од најзначајнијих српских градитеља, чије су грађевине стваране у временском распону од 45.година ( 1955 - 1990) представља, како у обликовном, тако и у конструктивном и садржинском смислу, готово оваплоћење идеала доба у коме је стварао.

У репрезентативном амбијенту хола зграде Радио-телевизије Србије у Таковској 10 простора који припада  архитектонском пројекту Ивана Антића - комплекс пословних објеката РТС-а Дечијег културног центра и позоришта Душко Радовић - посетиоци изложбе могу да погледају  реализације Антићевих дела од раних радова до конкурсних решења. Међу њима су решења објеката по којима је Антић познат широј јавности: Музеј савремених уметности, СЦ „25 мај", Спомен музеј у Крагујевцу и др.  

Веома обиман и награђиван опус Ивана Антића садржи бројна реализована и пројектована архитектонска дела међу којима су ремек дела српске архитектуре као што су: Музеј савремене уметности на Ушћу, Музеј у Шумарицама (са И. Распоповић) или Спортски центар "25. Мај", спортска хала Пинки у Земуну, Олимпијски базен на Пољуду у Сплиту, комплекс Дом пионира, са зградом РТС и позориштем Душко Радовић у Београду, хотели Бреза у Врњачкој бањи, Нарвик у Кикинди или хотел Хајат у Новом Београду,  зграда СУП-а на Губеревцу (срушена 1999. у НАТО бомбардовању), дом Политике у Крупњу и друга, која су сврховите и естетизоване градитељске форме, сублимати опредмећења садржинских и конструктивних захтева.

Биографија

Архитекта Иван Антић рођен је у Београду 3.12.1923. године од оца Милоша, грађевинског инжењера и мајке Аделаиде рођ. Фринча Ђованони доктора хемије.

Похађао је Француско - српску школу у Београду (1931-1934) и ИИИ мушку реалну гимназију  (1934-1942). Архитектонски факултет у Београду уписао је 1945. дипломирао 1950. године.Током студија ради у Министарству саобраћаја у одељењу мостова где црта челичне  мостове и стиче прецизност у цртању.

У ,,Југопројекту" ради од 1950-53, потом је ангажован као самостални пројектант у Грађевинском предузећу ,,РАД". Године 1957. прелази на Архитектонски факултет у Београду као асистент на катедри за поројектовање код проф. архитекте Станка Клиске. Од 1973. године у статус  редовног професора.

Председник Друштва архитеката Београда у периоду од 1971. до 1981. године. Дописни члан Српске академије наука и уметности од 1976., редован од 1983. године.  Од 1977. до 1998. године члан је Председништва САНУ.  У Академији је радио у Комисији за архитектуру и урбанизам и просторно уређење територија, у Одбору „III миленијум", Одбору за Речник појмова из области ликовних уметности и као председник САНУ Савета за израду студије Савски амфитеатар, Београд.

Један је од оснивача Крунског савета, 1991.

Награде:

Октобарска награда града Београда за пројекат и реализацију Музеја савремене уметности у Београду, 1965. године; Седмојулска награда за целокупан стваралачки рад,  1969. године; Октобарска награда града Београда и Борбина награда за архитектруру за Спортски центар 25 мај, 1974. године; Награда културно-просветне зајенице Крагујевац за Музеј у Шумарицама 1975. године; Диплома и златна плакета града Сплита за допринос одржавању 8. Медитеранских игара 1979. године; Борбина награда за архитектуру за зграду РСУП на Губеревцу, 1983. године (зграда уништена у НАТО бомбардовању Београда 1999. године); Вукова награда 2000. године.

Самостална изложба,  Салон музеја савремене уметности, Београд 1975.

Умро је у Београду, 25. 11. 2005. године. 

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. децембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње