Међународна конференција о српском језику и српском писму у медијском простору одржана је у Трнави

Покровитељ ове значајне конференције био је Владимир Кокановић, директор Управе за дијаспору и Србе у региону.

У просторијама Факултета Ћирило и Методије, учествовали су представници из многобројних земаља света: Србије, Словачке, Аустрије, Швајцарске, Румуније, Мађарске, Словеније, Немачке, Црне Горе, Јужноафричке Републике и САД. Учесници су у својим излагањима изнели начин на који се користе и чува српски језик и ћирилица, у земљама из којих долазе.

Конференцију је отворио Владимир Кокановић, истичући да српски језик и ћирилица представљају много више од средства комуникације и да су важан део националног идентитета, културе и везе, која повезује српски народ, без обзира на то, у којем делу света његови припадници живе. Кокановић је подвукао: „Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону ће наставити да подржава појединце, организације, институције и медије, који раде на очувању и афирмацији српског језика, ћирилице и културне баштине, међу Србима у дијаспори и региону."

На самом почетку Конференције, проф. Светлана Матић, председница Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић" из Беча, уручила је Станету Рибичу, годишњу награду „Мина Караџић" за врхунска остварења у области јавних и културних делатности. Подсетила је да су досадашњи лауреати ове престижне награде др Небојша Родић, др Вјера Рашковић Зец, др Марко Лопушина и др Љиљана Никшић.

Другог дана Конференције, учесници скупа су посетили након официјелног дела Конференције, Српско војничко гробље у Великом Медару, који је већим делом, уз помоћ Владе Словачке, обновио Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој. По његовим речима,на њему је сахрањено преко 6000 српских мученика из Првог Светског рата.

„У нехуманим условима су били изложени великој хладноћи и болестима....дизентерија, тифус, колера. У логору поред железничке станице без барака, били су изложени великим хладноћама и у најтежим мукама умирали. Они који су преживели, копали су замрзнуту земљу, правили јаме где су легали и покривали се телима умрлих сабораца.

Гробље је било удаљено око три километра од логора. У периоду од новембра до фебруара 2015. је неким моментима сахрањивано и до 75 логораша. Захваљујући др. Небојши Кузмановићу, директору Архива Војводине и Станету Рибичу, председнику Удружења Срба у Словачкој војно гробље има данашњи изглед. Планирамо изградњу споменика и отварање музеја српским мученицима. Искрено се надамо да ће нам у томе помоћи и наша држава", закључује Стане Рибич.

Трећег дана Конференције, Стане Рибич је показао учесницима два споменика које су подигнути у Модри испред Лицеја, који су похађали Доситеј Обрадовић и Јован Јовановић Змај.Он је том приликом, нагласио: „Модра је оставила дубок траг у српској историји јер су се у њој школовали осим Братиславе и Трнаве, будући српски интелектуалци, од којих су многи касније постали истакнуте личности. Међу најпознатијима су Доситеј Обрадовић и Јован Јовановић Змај, којима су подигнуте бисте, испред зграде лицеја (гимназије) на ком су студирали. Бисте су рад нашег познатог вајара Ђорђа Лазића Ћапше из Сремских Карловаца. Изливене су у ливници "Станишић", а постављене су на молбу Удружења Срба у Словачкој. Доситеј је у Модру дошао далеке 1760 године из манастира Хопово у потрази за просветитељским идејама. Јован Јовановић Змај је читав век касније учио у Модри пре него што је наставио студије у Прагу, Бечу и Пешти."

Конференција о српском језику је била јединствена прилика за размену искустава, повезивање и могућности, како српски језик треба да буде заступљен у медијском простору.

Ова значајна манифестација, послала је поруку колико је важно сачувати српски језик и ћирилично писмо у расејању, јер су они симболи идентитета и културног наслеђа српског народа, ма где он живео, имајући у виду изазове који намећу дигиталне платформе, друштвене мреже и вештачка интелигенција.