Од Јасеновца до Беисфјорда: Књига Кнута Фловика Торесена о страдању Срба представљена широм Норвешке
Савез српских удружења у Норвешкој, уз подршку Српске православне цркве, Амбасаде Србије и Фондације "Крвави пут", организовали су низ промоција нове књиге норвешког историчара и аутора Кнута Фловика Торесена „Folkemordets utpost 1942 – serberne i Norge – fra Jasenovac til Beisfjord“, посвећене страдању Срба у Другом светском рату и њиховом путу од Јасеновца до норвешког логора Беисфјорд.
Током маја, промоције књиге већ су одржане у Драмену, Јесхеиму и Фредрикстаду, а током септембра је уследила нова серија сусрета широм Норвешке.
Петог септембра промоција је одржана у Лилехамеру у организацији удружења „Косово и Метохија“; 6. септембра у Ослу у организацији Српског академског друштва; 7. септембра у Бергену у организацији Фондације "Крвави пут"; 8. септембра у Ставангеру у организацији удружења Срба „Иво Андрић“.
9. септембра промоција се одржава у Кристиансанду у организацији српског удружења "Српски корени“, а 10. септембра у Тонсбергу, у организацији удружења Срба „Свети Сава“.
Кнут Фловик Торесен представља ретку појаву међу страним ауторима – човека који о Србима пише са искреним поштовањем, емпатијом и дубоким разумевањем њихове историје и страдања. Својим истраживачким радом годинама се бави судбином српских логораша депортованих у Норвешку током Другог светског рата, враћајући у јавно сећање људе и догађаје који су деценијама били недовољно познати.
Његова нова књига представља драгоцен допринос очувању историјске истине и сећања на жртве. Књига прати судбину Срба из тадашње Независне Државе Хрватске, који су током геноцида 1942. године прошли кроз масовне прогоне, убиства и депортације, да би као заробљеници били послати на север, у немачке логоре у Норвешкој. За многе од њих депортација у Норвешку била је готово сигурна смрт.
Кроз историјске изворе и сведочанства преживелих, Торесен осветљава једно од мање познатих поглавља норвешке ратне историје – судбину српских логораша који су из Јасеновца и других логора и стратишта депортовани у Норвешку, међу њима и у логор смрти Беисфјорд код Нарвика.
Посебна вредност Кнутовог рада јесте у томе што не говори само о историјским чињеницама, већ даје глас жртвама и чува сећање на њихово страдање, достојанство и храброст. Својим делима Кнут Фловик Торесен гради мост између Норвешке и Србије и показује да истина и сећање припадају свима.
Коментари