Поткозарска међународна презентација окупила песнике, уметнике и чуваре српске културе

Ове културно-уметничке презентације, које се одржавају у Љубљани и у Поткозарју, у Миљевићима надомак Градишке, представљају важан пример повезивања српских стваралаца, удружења и културних организација.

Захваљујући подршци организатора, сарадника и пријатеља програма, наставља се настојање да се културне, уметничке и научне активности развијају кроз сарадњу Срба у дијаспори, али и у свим крајевима у којима српски народ живи и ствара.

Свечани почетак програма

Програм је својим наступом отворила певачка група Културно-уметничког друштва младих „Босиљак“ из Дервенте. Сара, Памела, Далиборка и Марија, у прелепим народним ношњама, извеле су свој музички програм и одмах измамиле аплауз присутних.

Након њих наступила је студенткиња и млада гусларка Виолета Крајишник, такође у посебној народној ношњи. Њен наступ, уз гусле и традиционалне песме, био је изузетан уметнички увод у свечани програм.

Уследили су срдачни поздрави и захвалност организаторима на указаном поверењу и доброј организацији. Посебно је поздрављен председник Удружења српских књижевника Словеније и Европске академије српских наука и уметности, професор Саша Гајић, који је уједно био и домаћин овог сусрета.

О Јасеновцу и значају Миљевића у српској историји

Председник Саша Гајић позван је да се обрати присутнима и представи део свог научног рада „Злогласни хрватски логор Јасеновац од 1941. до 2025. године“, који је представљен на Међународној конференцији у Београду и објављен у научном зборнику „Геноцид над православним народима у двадесетом столећу“, у издању Института за политичке студије у Београду. По пажњи присутних у препуном простору, којем је присуствовало око 60 гостију, било је очигледно да је тема изазвала велико интересовање.

Посебно је истакнут историјски значај самих Миљевића, једног од малих поткозарских села. Управо је ово место повезано са једним од значајних догађаја српске историје, јер је у Миљевићима рођен Миле Ристић, један од главних учесника и хероја пробоја јасеновачких логораша. О овој теми посебно су желели да чују више гости који су пристигли из Србије, али и други учесници и посетиоци презентације.

Представљен Савез српске дијаспоре Европе

У наставку програма присутнима се обратила Милица Ракас и представила рад и циљеве новоформираног Савеза.

Она је истакла да је Савез недавно регистрован и да тренутно окупља 61 српско друштво из различитих европских држава.

Посебно је наглашено да назив Савеза носи одредницу „Европе“, а не „Европске уније“, јер су његовим радом обухваћена и српска друштва из балканских република које нису чланице ЕУ.

Према њеним речима, основни циљ Савеза јесте повезивање Срба широм Европе и шире, кроз културу, уметност, науку и друге области друштвеног живота.

Савез је представљен као организација независна од политичких странака и политичких покрета, са циљем окупљања и повезивања српских друштава и организација. Као основни облици финансирања наведени су чланарине и донације компанија и других подржавалаца.

Истакнуто је и да Савез планира даље ширење чланства, те да свако српско друштво из било које земље које испуњава услове и жели да приступи може постати његов члан.

Посебно је наглашено да се у руководству Савеза налазе стручњаци и научни радници, као и да је успостављена интернет страница путем које се лакше обављају регистроване делатности и комуникација са чланством.

Признања заслужним појединцима

Међународна презентација традиционално је окупила три значајна српска културна и друштвена субјекта: Савез српске дијаспоре Европе, Удружење српских књижевника Словеније, Европску академију српских наука и уметности.

Ове организације су истовремено доделиле признања и награде појединцима који су својим радом, трудом и стваралаштвом оставили значајан траг у културном, научном и друштвеном животу.

Признања и награде уручио је почасни академик УЕАСНУ и председник Саша Гајић.

Посебна признања додељена су следећим добитницима:

Његовом високопреосвештенству митрополиту бањалучком господину Јефрему додељено је признање са златном медаљом Академије УЕАСНУ. Признање му је већ уручено 2. августа, а уручио га је председник Саша Гајић.

Признање са златном медаљом и значком Академије УЕАСНУ биће уручено Јурију Васиљевичу Иванову, академику Петровске академије наука и уметности Русије, председнику Ришканског рејонског огранка „Елегија“ Савеза писаца Молдавије „А. С. Пушкин“, председнику Молдавско-белоруске међународне књижевне секције, песнику, публицисти, историчару, књижевном критичару и завичајном историчару из Ришкана у Републици Молдавији. Признање ће у Београду уручити генерална секретарка Академије, докторандкиња Дајана Лазаревић.
Истакнуто је и да се научни радови Саше Гајића често објављују у научним зборницима у Руској Федерацији. Према представљеним информацијама, предложен је за пријем у звање почасног академика Словенског одељења Петровске академије наука и уметности Русије (ПАНИ).

Признање за доктора године Балкана и Европске уније додељено је доктору Душку Раци, уз признање и златну медаљу Савеза.
Признање и златну медаљу Савеза добио је Раде Боснић за дугогодишњи рад на културно-уметничком обликовању и несебичну помоћ српским друштвима у дијаспори.

Признање и сребрну медаљу Савеза добио је песник и публициста Ратко Поповић за дугогодишњи рад на пољу поезије и активности са српским друштвима у дијаспори.

Признање са златном медаљом Удружења српских књижевника Словеније додељено је српском свештенику Горану Сукуру из Кнежева.
Диплома са златном значком Академије УЕАСНУ уручена је свештенику Младену Рачићу из Српца, пароху Машићко-Романовачком.

Музички и гусларски програм

У наставку програма поново је наступила певачка група КУД младих „Босиљак“ из Дервенте. Сара, Памела, Далиборка и Марија извеле су песме „Мома недам“, „Заспо Јанко“ и „Во наше село малено“.

Након њих наступила је гусларка Виолета Крајишник, која је песме изводила и уз гусле и без њих. Виолета већ дуже време учествује у бројним културно-уметничким презентацијама.

Млада гусларка била је посебно изненађена поклоном – уметнички израђеним гуслама, које јој је поклонио председник Саша Гајић. Виолета се срдачно захвалила на овом вредном и симболичном поклону.

Представљени резултати међународних песничких конкурса

Присутнима се обратила и председница оба стручна жирија, публицисткиња и песникиња, магистарка разредне наставе Биљана Кајганић Добриловић. Она је представила рад жирија и резултате два међународна песничка конкурса.

На Међународном конкурсу „Песник године“ Балкана и Европске уније 2026. године учествовало је укупно 57 аутора из шест држава.

На Међународном конкурсу „Песникова душа“ Балкана и Европске уније 2026. године учествовало је укупно 39 аутора из пет држава.

Награђеним ауторима предложено је да пре уручења признања прочитају своје награђене песме.

„Песник године“ – главне награде

Признања и главне конкурсне награде додељене су:

Прва награда: песникињи и публицисткињи Љубици Ракас из Београда – златна плакета, признање и наградна лента за песму „Љубав моја“.
Друга награда: песникињи Силвани Миљковић из Сокобање – сребрна плакета и признање за песму „Без крила за нас“.
Трећа награда: публицисткињи и песникињи Јовани Живадиновић из Рашевице код Параћина – бронзана плакета и признање за песму „Жеља снова“.

Дипломе и златне значке, као додатне конкурсне награде, додељене су:

Стефану Ђорђевићу из Сокобање за песму „Забрањена обала“;
Ивану Миленковићу из Ковачевца за песму „Жена у плавом“;
Живку Иванову из Београда за песму „А хтео сам“;
Миловану Мићи Петровићу из Смедеревске Паланке за песму „У загрљају пуног месеца“;
Миљани Живановић из Наталса за песму „Сенка из колевке“;
Братиславу Тодоровићу из Земуна за песму „Лепа Рада“.
„Песникова душа“ – главне награде

На Међународном конкурсу „Песникова душа“ Балкана и Европске уније 2026. додељене су следеће награде:

Прва награда: Ивану Миленковићу из Ковачевца код Младеновца за песму „Само је једна најдража Отаџбина“. Уручени су признање, златна медаља и плакета са наградном лентом, уз додатну новчану награду.

Друга награда: Виолети Милићевић из Београда за песму „Чежња за завичајем“ – признање и сребрна плакета.

Трећа награда: Дејану Маринковићу из Ужица за песму „Нико јачи“ – признање са бронзаном плакетом.

Дипломе и златне значке, као додатне конкурсне награде, додељене су:

Данијели Арсовић из Ужица за песму „Моја амајлија“;
Миловану Мићи Петровићу из Смедеревске Паланке за песму „У загрљају родног краја“;
Вери Милојевић из Уба за песму „Гранични камен“;
Марији Божовић из Београда за песму „Крик над веком“;
Радинки Ради Цвијовић из Дрежника код Ужица за песму „Полети Србијо“;
Петру Ћирићу из Перлеза код Зрењанина за песму „Сврати у завичај“;
Драгану Митићу из Љубљане за песму „Иза је Србија“.
Песнички и афористички програм

У наставку су наступили и други песници и књижевни ствараоци.

Посебно је својим наступом публику обрадовао књижевник Миладин Берић, један од истакнутих српских афористичара, који је заједно са Живком Вујићем допринео веселом и опуштеном делу програма.

Своје стихове и стваралаштво представили су:

Драгољуб Станковић, Ненад Симић, Цвија Крајишник, Мишо Ђурђевић, Пајо Бркић, Драгомир Лишчић. Свим песницима уручене су захвалнице за учешће и допринос програму.

Захвалнице заслужним сарадницима

Признања и захвалнице за успешну сарадњу уручене су и представницима значајних српских културних и књижевних организација:

Српском књижевном клубу „Вихор“ из Дервенте;
Српском књижевном клубу „Иво Андрић“ из Земуна;
Удружењу за очување културне баштине и православног идентитета „Богојављенска ноћ“ из Бијељине;
Удружењу књижевника „Стојан Живадиновић“ из Сокобање;
Културно-просветном друштву „Васо Пелагић“ из Пелагићева;
Културно-уметничком друштву младих „Босиљак“ из Дервенте.

Заједничко дружење и завршетак програма

По завршетку културно-уметничког програма, домаћин Саша Гајић приредио је за све присутне ручак и освежење. Они који нису журили да крену својим кућама наставили су дружење уз музику „Бориславовог бенда“ из Новог Града, за чији је наступ заслужан домаћин Саша Гајић.

На крају је уследило заједничко фотографисање организатора и учесника програма, чиме је сачувана успомена на ове значајне међународне културно-уметничке сусрете.

Поткозарска презентација у Миљевићима код Градишке, као и програм у Љубљани, још једном су показали да култура, књижевност, уметност и традиција могу бити снажна веза која повезује Србе у матици, региону и дијаспори.

Љубав према култури, поезији, традицији и српском стваралаштву остаје најлепши темељ будуће сарадње.