Осам деценија Народне библиотеке Зворник "На почетку беше реч"

За велики јубилеј Народне библиотеке и музејске збирке у Зворнику – осам деценија успешног рада – приредили сте програм који се концептуално у многоме разликује од класичних прослава. Како сте успели да спојите богату прошлост Зворника са модерним временом дигиталних форми и друштвених мрежа?

Иако су прве читаонице у Зворнику постојале још од 1903. године, одлучили смо да као годину оснивања узмемо 1946. годину, када је установа званично названа Народном библиотеком - Зворник. Поносна сам на људе који су након Другог светског рата схватили да су нам реч и књига неопходне за опоравак и визионарски кренули неким бољим стазама. Желели смо да ова прослава буде мост који спаја почетак и будућност. Зато смо се осврнули на значајне, а неправедно скрајнуте Зворничане који су прославили наш град много пре нас. Истовремено, уз помоћ модерне технологије, снимили смо кратки филм којим смо приказали шта библиотека ради данас и шта ће радити сутра. Све смо то ујединили под мотом „На почетку бијеше реч”. Реч је оно што нас чини умним људима, што нас обавезује и што се памти – то је главна порука нашег јубилеја.

Претпостављам да није било лако одабрати лауреате за признања поводом јубилеја, с обзиром на бројне пријатеље и сараднике које библиотека има. Којим критеријумима сте се водили приликом ове, увек незахвалне, дужности?

У праву сте, то је заиста најнезахвалнији део посла. Ипак, критеријуми су били врло јасни. На првом месту је наш оснивач, Скупштина града Зворника, јер колико год ентузијазма имали, без институционалне подршке не можете стварати велике приче. Следећи критеријум били су наши пријатељи из савремене историје установе. Пријатељи су некада значајнији и од саме породице. На крају, али не и најмање важно, желели смо да искажемо дубоко поштовање према нашим читаоцима. Они су живи сведоци нашег постојања и без њих ова библиотека апсолутно не би имала смисла.

Упознат сам са тиме да сте недавно реализовали пројекат деценије намењен својим корисницима и читаоцима, а то је ексклузиван приступ бази Руске државне библиотеке. Како је дошло до ове невероватне сарадње и шта она конкретно доноси вашим члановима?

У децембру 2025. године потписали смо билатерални споразум о сарадњи са чувеном Руском државном библиотеком из Москве, популарном „Лењинком”. Иницијатива је, након моје посете Москви у новембру 2023. године, потекла управо од њих, што ми је у први мах звучало потпуно нестварно. Захваљујући том споразуму, отворили смо руску виртуелну читаоницу у нашој установи. Наши суграђани, али и сви људи из региона, сада имају приступ бази од преко два милиона различитих публикација, књига, географских карата, фотографија и научних радова. Да вам илуструјем колико је то значајно: само укуцавањем појма „Зворник” у њихов претраживач, добили смо 260 књига и огроман број докумената за које нисмо ни знали, а које нисмо имали ни у нашој завичајној збирци. То је заиста нешто на шта сам неизмерно поносна.

Јасно је да је ово огромна предност за истраживаче, студенте и ђаке. Али, да појаснимо нашим читаоцима како то изгледа у пракси – која је процедура ако, на пример, ја желим да пронађем и прочитам неку од тих књига?

Постоје две врло једноставне могућности. Прва је да дођете код нас у библиотеку, отворите свој налог, претражујете све што вас занима и то бесплатно одштампате. Добили смо ексклузивно право да се све што се претражи може штампати и понети кући у физичкој форми. То је, по мом мишљењу, најбоља опција јер свако најбоље зна шта га тачно занима. Друга могућност је да позовете неког од наших библиотекара, кажете шта вам је конкретно потребно, а ми ћемо то претражити и послати вам у електронској или штампаној форми. Верујем да је ово ресурс који заиста може да користи цео регион.

Већ је познато да сте као установа веома посвећени децентрализацији културе и инклузији свих генерација, од школараца до корисника Дома за стара лица. Након свих ових успеха, шта је следеће што припремате у овом јубиларној години?

Ова година јубилеја се тек захуктава и не завршава се само једном манифестацијом. Управо припремамо девети Међународни фестивал хумора и сатире који ће се одржати 10. и 11. јуна. Затим нас у августу очекује велика изложба посвећена сарадњи са Руском државном библиотеком, где ћемо јавности приказати све оне фасцинантне документе о Зворнику које смо пронашли у њиховој бази. У септембру планирамо изложбу посвећену искључиво развоју наше установе кроз осам деценија, док је у припреми и монографија „Осам деценија Народне библиотеке Зворник”, коју ћемо представити и на Сајму књига у Београду у октобру.

Паралелно са тим, настављамо са интензивним радом. Организујемо едукативно-забавне радионице по свим школама на територији града, радећи на дигиталној писмености деце, али са циљем да их увек вратимо књизи. Наравно, не заборављамо ни наше најстарије. Недавно смо у Дому за стара лица у Кисељаку приредили изложба старих фотографија зворничких села. Пошто тамо борави углавном рурално становништво, људи су на сликама препознавали своја села, комшије и пријатеље. Било је толико емоција да су ме и сада, док о томе говорим, преплавиле. Њихов хорски позив да им дођемо поново нешто је што се не заборавља. Трудимо се да наша библиотека заиста буде место за све генерације, где се сви осећају добродошли.