Гренланд између леда, митова и усамљености

Поред аутора, о књизи су говорили Милош Јанковић, председник Удружења књижевника Србије, Дубравка Драговић Шеховић, уредница, и Дејан Папић, директор Лагуне.

„Виктор пише путописе као да пише најузбудљивије романе и пружа читаоцима своје срце на длану", рекла је уредница и додала: „Ово нису класични путописи који могу да буду врло шкрти, што се емоција тиче. Он воли људе и прилази им без икаквих предрасуда, а често је и врло духовит. Виктор је изванредан писац и са стилске стране у неким тренуцима његове реченице се читају као поезија, имају предивну ритмичност."

Председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић је рекао да има привилегију да годинама другује са Лазићем, који стоји иза Удружења за културу „Адлигат" и кога изузетно цени због свега што чини са српску културу:

„Када сам добио од Виктора књигу да прочитам, схватио сам да то уопште није обичан путопис већ озбиљна литература и, читајући даље на немалом броју страница, наишао сам на праву поезију. Виктор има осећај за детаљ. Може сатима да се бави ситницом, за коју би 90% људи мислило да је небитна, а која је суштинска, и кад је Виктор обради, засија као драгуљ. Садржајно и суштински тумачи Гренланд. Он се труди да га разуме, а не само да га обиђе. Он заиста види, а не само гледа. Он схвата, а не само бележи. Ово је вероватно најбољи путопис који сам прочитао зато што је Виктор то сјајно везао међужанровски." Јанковић је истакао и да нико у српској књижевности није као Лазић писао о снегу, хладноћи и поларно пределу, а да су овако квалитетни описи реткост и у светској књижевности.

На почетку свог излагања Папић је признао да издавачи праве грешке а Лагунина је била та што је одбила први рукопис Виктора Лазића:

„Десило се то са Харијем Потером а и са овом књигом. Касније смо те грешке почели да исправљамо и чини ми се, на опште задовољство и нас двојице и читалаца, дошли смо до вредних књига, и ове најновије о Гренланду."

Дејан није био одушевљен кад је сазнао да ће тема следеће Лазићеве путописне књиге бити Гренланд:

„Чинило ми се да читаоци преферирају егзотичније дестинације него што је то сиви Гренланд, али амерички председник Доналд Трамп се постарао да помогне у продаји књиге", прокоментарисао је духовито директор Лагуне и додао: „Показало се да Виктор, као сјајан писац, и од теме која на први поглед не изгледа тако атрактивно, уме да направи сјајну литературу која се чита у једном даху."

Лазић је на почетку свог излагања захвалио Дејану Папићу који му је много помогао у професионалном смислу, оценивши да Лагуна има велику улогу у књижевности и у личном животу писаца јер мења нашу културну сцену и сваког од писаца појединачно.

„Гренланд је чудесан и другачији. Ја га нисам упознао, ја сам га заволео, али га и даље не познајем", рекао је Виктор који је за све присутне уприличио и изложбу тупилака – гренландских чудовишта и с тим у вези осврнуо се на становнике Гренланда: „Они су навикли да живе одвојено од целог света и одвојени једни од других. То је усамљенички народ. Два милиона квадратних километара снега и леда Инуити су настанили својом маштом. Њихова чудовишта нису као наша, сасвим су другачија и другачији је однос људи према њима. Они су им пријатељи и помажу у свакодневном животу, али нису потпуно припитомљени. Ако се деси период оскудице у храни и када се деси неки већи улов, они ће рећи да је чудовиште помогло да преживе."

Чудовишта Инуита су добила свој физички облик у 17. и 18. веку када су дошли Данци и питали их како изгледају: „Тако је настала посебна врста уметности, резбарење лица тих чудовишта у костима најчешће фока, китова и нарвала. Откупио сам или добио десетак тих чудовишта и могу се видети у Адлигатовом Музеју књиге и путовања."

Лазић је истакао да се живот Инуита мења и та насилна промена, између осталог, одузимана су им деца и вођена на школовање у Данску, њима је променила живот, не комплетно али довољно да буду очајни:

„Велики број Инуита је незадовољно јер нису прилагођени новом животу и не желе тај нови живот, а довољно су у њега загазили да су се одмакли од древног живота какав су раније имали и не могу му се вратити. И онда су негде између и зато је депресија изузетно заступљена и највећи проблем са којим се суочавају, већи и од Трампа и глобалног отопљавања."

Вече је употпунила и улепшала Милица Миловић, извођењем инуитских музичких нумера на гитари, којој је Лазић посебно захвалио, будући да је „инуитски или гренладски језик уникатан. То је језик са највише речи на планети, број речи је бесконачан. Они су смислили граматички систем у коме једна реч теоријски може да буде бескрајна, а бескрајан је и број речи у језику. Уместо синтагми, они све спајају у једну реч која садржи све карактеристике неког појма, што језик чини изузетно тешким јер је готово непреводив".

Делове из књиге читала је Александра Урошевић која је одломке из „Гренланда" адаптирала за емисију „Добро јутро, децо" Радио Београда.