Књига која спаја језике и судбине: "У сазвежђу пријатељства" представљена у Падови

На промоцији је говорила професорка италијанског језика Франческа Виан.

"Песникиња Рада Рајић Ристић испричала нам је причу о једном изванредном пријатељству, Владанка Ђорђевић је гвозденом одлучношћу спасила живот Ружици Пејковић када је то изгледало безнадежно. Публика, у присуству свих Ружичиних вољених, била је дубоко дирнута Радином причом и загрљајем између две пријатељице. Епизода је препричана у трећем тому трилогије посвећене пријатељству "Сазвежђе пријатељства" 2025, Културни центар Врачар, Београд. Било је места и за причу о младом Николи Ивковићу, који је стигао у Италију са петнаест година и могао је да подели у школи своја болна искуства из 1999. године, када је био затворен у подруму 80 дана и 80 ноћи током бомбардовања, док је његова земља била уништавана. Ова прича је испричана у другом тому трилогије "Сазвежђе пријатељства".

  Еп срца

"Песникиња Ристић скицира еп срца: њен људски еп фокусира се на људе који су своје вредности учинили животном дисциплином. Она их посматра срцем и претвара их у нераскидива пријатељства. Еп испричан у њеним најновијим књигама, објављеним 2023. 2024. и 2025. године у Београду, разликује се од уобичајеног. То је трансверзални еп, где је небитно бити Србин или Италијан: оно што је важно је људска судбина која је тежила да види даље. Добитница међународних награда, ауторка 22 књиге поезије и дописница Вести, дневних новина за српску дијаспору широм света. Песникиња Рада Рајић Ристић може се дефинисати као велика српска песникиња, али и велика италијанска песникиња. Отварамо њене странице, а оне имају српски са једне стране и италијански са друге: два језика, два кода, за један глас", истиче професорка Виан.

 Поновно доживљавање преживеле ситуације

"Кроз своје списе, Рада је испричала живот људи који су, упркос томе што су далеко од своје домовине, поново пронашли себе на месту које није њихово, проналазећи у Италији место добродошлице и могућности. Њене нарације не само да описују животе и путовања, већ и уједињују различита искуства и културе, враћајући достојанство, наду и сећање онима који се суочавају са тешким путем емиграције. За мене је било поновно доживљавање онога што сам преживела и остала жива. Владанкина храброст и спремност ми је дала нови живот, спасила стари и дала могућност да могу свако вече на крају сваког дана загрлим моје најмилије", истиче Ружица.