Култура у Бечу под снажним утицајем миграције
Било у позоришту, на сцени или у музеју, у индустрији културе у главном граду Аустрије 42 одсто запослених има мигрантско порекло. То показује студија бечког „Института Дема“ и наглашава значај миграције и интеграције у култури. Посматрајући ситуацију у читавој Аустрији, укупно 31 одсто запослених у области културе има мигрантско порекло.
_Karl_Forster.jpg "Култура у Бечу под снажним утицајем миграције")
„Удео миграната у култури отприлике одговара уделу у укупној популацији“, рекао је директор института, Гинтер Огрис. У главном граду тај проценат износи чак 42 одсто, а и у већим градовима попут Клагенфурта, Салцбурга, Инзбрука, Граца и Линца, удео од 32 одсто је нешто виши од просека. Удео од око једне трећине присутан је у свим областима културе: музејима, уметности (укључујући филм и позориште) и атељеима. Једино у сфери фотографије удео људи са мигрантским пореклом износи знатно мање, 15 одсто.
Највећи удео особа са мигрантским пореклом прве или друге генерације налази се у старосној групи од 40 до 49 година (39 одсто), док је најмањи у групи од 50 до 59 година (20 одсто). Када је реч о квалификацијама запослених, 30 одсто руководилаца има мигрантско порекло, као и 34 одсто запослених који обављају високо квалификоване послове. Удео миграната међу привремено запосленима у културном сектору је посебно висок, 55 одсто. И код стално запослених (29 одсто) и код самосталних предузетника (35 одсто) удео је значајан.
Када се говори о миграцији и култури, у јавним расправама често се спомињу појмови као што су „доминантна култура“ и „мултикулти“, и то са позитивним или негативним призвуком, при чему се ретко разматрају конкретни подаци. До ових резултата се дошло током двогодишњег демографског истраживања.
Коментари