Музика у генима

Несумњиво је да су оба Васила, деда и унук, заједно са оцем, Зафиром Хаџимановим, мајком и тетком, Сенком и Бисером Велетанлић, супругом Наташом и ћерком Мартом, непроцењив део наше културне баштине.

Распродат концерт „Вече џеза Васила Хаџиманова“ у Базелу, који се завршио овацијама интернационалне публике, то је на најлепши начин доказао.

Бољи музички познаваоци који су присуствовали концерту истакли су прецизност извођења, а упућени у Василов репертоар били су одушевљени избором композиција. Публика је уживала и топло поздравила разноликост, од разиграног 'стринг пиано' „Ноћна радост (Nocturnal joy)“ до македонске етно песме „Марика, мома убава“ из колекције деде Васила, док су љубитељи нашег етно мелоса осетили у фантастичном богатству звука Вележа топлину скоро заборављених мелодија.

Оно што никог није оставило равнодушним, укључујући и пријатеље музике који нису из наших крајева, јесте емотивни омаж како музичком наслеђу тако и породици, који је уткан у програм, а био је посебно дирљив у интерпретацији севдалинке „А што ћемо љубав крити" са Андријаном Адамовић и прелепим композицијама посвећеним оцу Зафиру и ћерки Марти, „Од љубов не се бега“ и „Балада за Марту“.

Симонета, Италијанка, одазвала се позиву познанице не знајући шта да очекује: „Сјајан концерт и топла, радосна атмосфера, импресиван џез, дует са певачицом и последња песма посвећена оцу дирнули су право у срце. Заиста је лепо видети разноликост култура донету у прелепе амбијенте Базела. Све похвале организаторима.“

Да Васил на најбољи начин негује и промовише „дедовину“ као националну баштину доказује одушевљење најмлађе публике. Миа Петровић, чланица дечје певачке групе Уметничког центра СОКО, каже да је било сјајно и да је коначно присуствовала концерту који уопште није досадан.

Осмогодишњи Павле Вранић синоћ је први пут био на концерту. Узбуђење је било велико као и очекивања:

„Много сам се радовао што ћу коначно ићи на неки цонцерт. Било је баш лепо, али волео бих да следећи пут идем на неки концерт где има више текста.”

Ни старије чланице УЦ СОКО нису биле ништа мање импресиониране. Наша осећајна диригенткиња, Невена Пољак, на питање како се њој као академском, професионалном музичару допало, само је са срећним осмехом и искрицом сузе у очима одговорила да Васил свира „убитачно“ добро! „Али је нежног срца, а и лица”, додале су емотивно и несташно Милица Милутиновић и Јелена Марковић. Јелена је допунила своје утиске:

„Васил Хаџиманов је рођен у једној од најзначајнијих музичких и џез породица бивше Југославије. Његова генетика и одрастање на Балкану, испреплетани са образовањем на Берклиију, обећавали су ужитак, и мислили смо да смо спремни да будемо задивљени – као и публика широм света. Међутим, ово искуство било је више од фантастичне музике коју смо очекивали; било је радосно и емотивно, дирљиво, меланхолично, забавно и испуњено искреношћу од почетка до краја. Од најистанчанијих познавалаца музике до најмлађих будућих музичара у публици – сви смо били очарани.“

И сам уметник није крио задовољство што је има прилику да наступа у тако прелепој сали пред дивном публиком у Базелу.

„Мој први соло наступ у овом граду заиста је прошао савршено. Морам посебно похвалити организацију концерта на челу са Андријаном Адамовић и једва чекам следеће дружење и музицирање у организацији удружења Уметнички центар СОКО.“

Незаборавно вече још дуго ће се препричавати, а Уметнички центар СОКО поставља стандарде одличне организације и високо квалитетног програма, па се једино може питати: „Шта је следеће на програму?“