Диана Будисављевић добила споменик у манастиру Јасеновац

Епископ Јован је у својој завршној беседи све присутне позвао да се у литији упуте ка споменику Диане Будисављевић (рођ. Обексер) у порти манастира Јасеновца, који је постављен неколико дана уочи празника.

Уз присуство бројног свештенства и верног српског народа из разних крајева света, као и међународних гостију, епископ Јован је позвао некадашњег епископа аустријског, а сада швајцарског, Андреја, да освешта споменик, који је дар Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) чији су представници и дародавци допутовали из Аустрије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.

Епископ Јован је затим позвао Владимира Влајића, једног од оснивача и члана УО СПОЈИ, да исприча о пројекту споменика и раду СПОЈИ на култури сећања, са посебним освртом на Диану Будисављевић, што траје још од 2010. када су први пут сазнали за њу. Влајић је у свом излагању испричао да је Савез Срба у Аустрији, чији је члан УО, одлучио да за своје заштитнике управо прославља Св. Новомученике Јасеновачке и да ће Крсна слава по први пут бити обележена 13. септембра у Бечу. Након тога сви су се упутили ка Каменом цвету у оквиру Меморијалног подручја Јасеновац у чијој се близини налази хумка на којој су освештани славски колач и жито.

Идеја за гранитни споменик, који се састоји од бронзане бисте Диане Будисављевић и четири бронзане спомен плоче на ћирилици, латиници, енглеском и немачком, настала је у септембру 2023. када су представници СПОЈИ испоручили донацију преко 330 књига у вредности од преко 6.000 евра за Истраживачку библиотеку Јасеновца. Тада је добијен први усмени благослов од епископа Јована за даривање споменика након чега се кренуло са припремама.

Током 2024. године дошло је до искушења, те је даље пројектовање споменика померено за касније. Почетком 2025. у којој се навршава 80 година од краја Другог светског рата настављене су интензивне припреме на споменику за чије је идејно решење, скицирање и конципирање био задужен пројектни тим у саставу председника СПОЈИ Филипа Влајића, дела чланова УО, Луке Мирчете, мр Милана Нешића као и мр Владимира Влајића који је и предводио пројектни тим. За преточење идеја, концепта и скица у конкретне нацрте био је задужен студент архитектуре Зоран Мирчета, док је стручни консултант за само постављање споменика био мастер архитектуре Душан Игњатовић, један од оснивача СПОЈИ.

Биста је дело вајара Тома Коматине из Краљева, док се за текст на спомен плочама пројектни тим консултовао са историчарима из Србије и Хрватске који важе за најактуелније стручњаке на тему културе сећања, страдања у Другом светском рату на простору НДХ и шире, као и саме акције Диане Будисављевић. Коначну верзија текста је благословио епископ Јован.

Остали детаљи о споменику као и сви добротвори који су до сада дали свој новчани и материјални допринос овом историјском пројекту, биће обелодањени у књизи која ће изаћи из штампе за око годину дана. 

Овај споменик Диани Будисављевић не представља само чин сећања на све жртве са ових простора и њену акцију спашавања, већ је и мост који приближава и спаја различите народе и шаље поруку мира, љубави и наде садашњим и будућим поколењима.