Одликовања за заслужне појединце из расејања поводом Дана државности

У српској дијаспори живи и ради 2,5 милиона наших људи у 159 држава света. Сваке године на Дан државности Србије председник Александар Вучић уручује одликовања заслужним институцијама и личностима. Ове године на Сретење одликовано је петоро заслужних људи из српског расејања.

Орденом Карађорђеве звезде трећег степена одликовани је Младен Филиповић, председник Савеза Срба у Аустрији, првак удружења које окупља Србе и афирмише српски идентитет у Аустрији. Филиповић је уједно и председник Председништва Републике Српске у Аустрији, у којој живи око 300.000 Срба. Одликован је и за нарочите заслуге у промовисању српске културе у Републици Аустрији.

Доктор Предраг Андрејевић је као и Филиповић вођа српске колоније на Малти. Он је председник Малтешко-српске заједнице и главни пократач многих српских активности у овој држави. Председник Србије га је одликовао Златном медаљом за заслуге и постигнуте резултате у развијању културне сарадње између Републике Србије и Републике Малте.

 Вредни Лесковчанин

Андрејевић је рођен у Лесковцу 1963. Потиче из угледне породице трговца из Лебана. Деда му је био био архимандрит јабланички и парох бошњачки, а отац први педијатар у региону Лесковца. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1989. Завршио је основну хируршка обука на RCSI у Ирској 2000. године. Диплому Пастеровог Универзитета у Стразбуру из лапароскопске хирургије стиче 2004. године.

Од 1989. радио је као лекар при КБЦ Земун. Завршио је специјализацију при Универзитетској болници за гинекологију и акушерство у Београду и докторирао је ургернтну и лапароскопску хирургију. Андрејевић одлази 1992. да ради као лекар у болници Свети Лука на Малти, где је био хирург на специјализацији на Одељењу опште хирургије. Од 2008. године ради као сарадник на Одељењу минимално инвазивне хирургије при Универзитетској болници „Cisanello“, Пиза и до 2012. као резидент специјалиста опште хирургије у „Mater Dei" болници на малти. Био је и супервизор за образовање „Foundation“ програма, Малта.

Један је од три директора за специајлизацију из опште хирургије у болници „Mater Dei“ и главни је консултант хитне и лапароскопске хирургије при овој болници. Гостујући је предавач хирургије при Универзитету на Малти. Научни сарадник је при „American College of Surgeons“ од 2016. Оснивач је интернационалне хируршке сколе за специјализанте на Малти

Секретар је иностраних послова при Удружењу хирурга Малте (ASM) и бивши подпредседник. Учесник је многих научних конференција и аутор научних дела из хитне и лапароскопске хирургије.

Доктор Предраг Андрејевић је члан краљевске школе „Royal College of Surgeons“ (RCSI) у Ирској и наставног кадра факултета AIMS Академије у Милану. Члан је EAES (Европска асоцијација за ендоскопску и Лапаросцопску хирургију), ESTESE (Европско удружење за трауматску и ургентну хирургију, Краљевског колеџа за спортску медицину у Ирској).

Оснивач је и председник Малтешко српске заједнице, у којој са Мајом Бров Благојевић ради на решавању статусним пробелема досељених Срба и њиховом културном и друштевеном животу. Сарађује са СПЦ на Малти и са хуманитраним организацијама (Puttinu Cares) ради помоћи деци оболелој од малигних оболења. Организатор је добротвоног кошаркашког турнира. Доктор Андрејевић с апородицом живи у Ла Валети.

 Милићевићи

Златну медаљу за заслуге добила је и Весна Милићевић, пореклом из Медвеђе, која данас живи у Вићенци. Она је мајка деветоро деце - осам синова и недавно рођене кћерке, која са својим супругом негује и преноси на своју децу љубав према Србији, језику и култури. Одликована је  за изузетне заслуге, исказану животну храброст и упорност.

Сва деца Слободана и Весне Милићевић су рођена у Италији. Најстарији син Лука рођен је 2005. године, потом Стефан 2006, па Ђорђе 2008, Алекса 2010, Никола 2012, Душан 2016, Петар 2018. и Павле 2020. То што су рођени и живе далеко од своје отаџбине не спречава их да гаје традиционалне вредности, а родитељи се труде да никада не забораве одакле потичу.

Милићевићи већ 25 година живе и раде у италијанском месту Кастелгомберто и вероватно су најбогатији брачни пар у српској дијаспори. Њихово богатство су здрава и срећна породица која броји 11 чланова. Весна и Слободан су двадесет година брака прославили рођењем деветог детета, ћеркице Миле.

 Српско-македонска прича

Златном медаљом за заслуге одликован је Владимир Стајић, почасни конзул Републике Србије у Куманову. Стајић је генерални менаджер породичне компаније „Супертрејд”, основане 1991. године, која се до 2012. године бавила малопродајом нафте и нафтних деривата. Те године донесена је пословна одлука о преласку на велепродају и директан увоз. Стајић је, 2018. године, изабран за менаджера године у Северној Македонији. Своју пословну позицију искористио је да помаже многе невладине организације, културно-уметничка друштва и манифестације која негују српску традицију и, како истиче, традицију и културу његовог, српског народа који живи у Северној Македонији.

Републике Србије има укупно 15 почасних конзула у шест држава на Балкану. Одлуком Министарства спољних послова Р. Србије у Северној Македонији су 2022. године отворена још два Почасна конзулата Србије. Један у Охриду, други у Куманову. За почасне конзуле Р. Србије именовани су пословни људи и српски активисти Михајло Филев (Охрид) и Владимир Стајић (Куманово). Почасни конзул у Северној Македонији је и Сиљан Мичевски у Битољу.

Владимир Стајић је награђен за изузетне заслуге у неговању и учвршћивању пријатељских односа Републике Србије и Северне Македоније.Неколико година био је члан Организационог одбора Светосавске академије, која се одржава поводом националног празника Срба – Савиндана, под покровитељством председника Србије Александра Вучића, владе РСМ премијера Зорана Заева.

Одликована је и Љиљана Танасијевић, ауторка капиталне књиге "Чувари историје од Кајмакчалана до Битоља" о српским споменицима у Северној Македонији. Дала је важан допринос култури сећања на Балканске и Први светски рат и остварила изузетне заслуге у области јавних и културних делатности.

Стајић и Танасијевић на свој начин сведоче о македонској причи српског народа. Стајић о српском националном идентитету данас пописаних око 24.000 Срба у Северној Македонији. А Танасијевић о 59 српских гробаља и на десетине пронађених појединачних гробних места са укупно 648 надгробних споменика из Првог светског рата у овој земљи, коју су Срби три пута ослобађали.

"У Северној Македонији имате велики број белега која је иза себе оставила српска војска после битака у балканским ратовима и у Првом светском рату. Многа од гробаља више не постоје, са неких су ексхумирани посмртни остаци, неке је покрила земља, један број је уништио непријатељ, а неке небрига и заборав. Мали број натписа је у потпуности очуван", изјавила је Танасијевић на промоцији свог капиталног дела.

Према речима Љиљане Танасијевић, стање великог броја костурница које се налазе широм Македоније: у Прилепу, Удову, на Зебрњаку, у Кривој Паланци, у Карасларина, Цери, Манастирецу, у цркви Светог Архангела Михаила у Скопљу – Храм Славе, негде је боље, а негде лошије. На пример, спомен-капела са костурницом у селу Манастирец код Македонског Брода, на југозападу Македоније, које је познато као Мала Шумадија. У њој почивају остаци преко стотину најугледнијих мештана Пореча, које су бугарски непријатељи убили на Бадњи дан 6. јануара 1916. године.

Уз 1.200 фотографија, монографија садржи и са споменика веродостојно пренета 542 имена српских војника и сви друге податке који су са њима укесани. За неке од њих дати су и биографски подаци, фотографије, као и подаци о добијеним одликовањима. Пописано је 65 одликованих ратника са 125 одликовања. Уз разјашење на које се чекало скоро цео један век ко је од српских војника палих на Кајмачалану сахрањен касније на Зејтинлику, српском војном гробљу у Солуну, у овој моногафији обрађени су и подаци за тридесетак споменика погинулим српским војницима у балканским ратовима 1912. и 1913. године.

Захваљујући председнику Александру Вучићу и Председништву Србије, који на Сретење одликују заслужне припаднике српског народа, негује се култура сећања на великане из српске дијаспоре, који се, сваки на свој начин, бори за очување и развијање српског националног идентитета.