Адлигат: Изложба поводом Дана примирја

На изложби је приказана поштанска марка и табак издати поводом сто десет година почетка Првог светског рата објављена пре неколико месеци у сарадњи Поште Србије и Удружења Адлигат.

На изложби су приказани истоветни предмети као и на марци и пратећем блоку: рукописи ратних дневника породице Леко, две чауре од граната претворене у чаше рукама солунских ратника, оригиналне фотографије српских и савезничких војника на фронту и ратно ордење.

Уз то приказано је и педесет публикација српске ратне штампе српске емиграције – књига и периодике објављиваних на Крфу, у Солуну, Бизерти, Женеви али и градовима Северне и Јужне Америке.

„Српска држава је наставила да постоји у изгнанству. Без територије, али са целом државном структуром, војском и делом становништва печат постојања државе била је штампа: свакодневно су издаване новине, наши војници читали су не само ратне новости, већ и квалитетну књижевност у рововима па је су у Солуну и на Крфу штампани и преводи француских и руских класика. Највише ме је одушевила књига 'Упутство за орање тракторима' штампано на Крфу 1918. године – војници који нису знали хоће ли доживети сутрашњи дан, проучавали су како да ору своје њиве кад једном ослободе отаџбину...", изјавио је Виктор Лазић, почасни председник Удружења Адлигат и организатор изложбе. Део ретке ратне штампе ће ускоро бити приказан у Будимпешти у организацији српске амбасаде, а Лазић и Анета Ђермановић, дипломаткиња у пензији, одржаће и пригодно предавање.

У Адлигату се налази једна од најбогатијих збирки штампаних материјала о Првом светском рату у Србији чију дигитализацију је финансирала Библиотека Велике Британије у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић".

„Циљ нам је да ову збирку као целину заштитимо као културно добро од изузетног значаја", изјавио је Виктор Лазић.

У Првом светском рату је учествовало више од седамдесет милиона људи под оружјем. Војска малене балканске државе Србије остала је упамћена по својој херојској епопеји, која је отпочела Церском битком 1914. године, првом савезничком победом у Првом светском рату против неупоредиво бројнијих аустроугарских снага, наставила са Албанском голготом 1915. и искцравањем на Крфу 1916. године и на крају, пробојем Солунског фронта 1918. године и поносним јуришом у коначно ослобођење Отаџбине.

Током читавог рата српски војници су се посебно истицали храброшћу, издржљивошћу, отпорношћу и витештвом, упркос тешким условима и непријатељској надмоћи. Цивилно становништво у окупираној Србији трпело је страшне патње због окупације и ратних дејстава, али је ипак остало одлучно да подржи своје војнике у борби за слободу, показујући народно јединство и солидарност. Из Првог светског рата Србија је изашла као једна од земаља победница, али је то платила огромним губицима – процењује се да је више од милион људи погинуло или рањено током рата који је заувек променио ток историје.